ŠRO ZA Zadar

Škola Rezervnih Oficira Zemaljske Artiljerije

Locirana u krugu kasarne sa Akademijom ZA, pitomačkim klubom i Komandom garnizona
a na adresi Marka Oreškovića.
Do 1977 septembra meseca tu je bila i ŠRO Obalske artiljerije, koja je tada prebačena u
Split, mislim kasarna Divulje

Bila su dva pitomačka diviziona sa po tri baterije.
Januara 1978 izvršeno je generalno čišćenje u oba diviziona, sa normalno kontrolom
da bi sutradan po našem preseljenju u Novi logor, hangari za topovr i haubice, ušli
u zgrade radnici i počeli rušenje, za preuređenje.

Februara 1980 došao sam na kurs komandira PO raketne baterije (maljutke), i bio
smešten u tim rekonstruisanim paviljonima.

013Gonzo ::
Do 1977 septembra meseca tu je bila i ŠRO Obalske artiljerije, koja je tada prebačena u
Split, mislim kasarna Divulje

U okviru moje ŠRO u Splitu u Lori je bila Obalska artiljerija, moja Minska, MTS i veza.

013Gonzo ::Škola Rezervnih Oficira Zemaljske Artiljerije

Locirana u krugu kasarne sa Akademijom ZA, pitomačkim klubom i Komandom garnizona
a na adresi Marka Oreškovića.
Do 1977 septembra meseca tu je bila i ŠRO Obalske artiljerije, koja je tada prebačena u
Split, mislim kasarna Divulje

Bila su dva pitomačka diviziona sa po tri baterije.
Januara 1978 izvršeno je generalno čišćenje u oba diviziona, sa normalno kontrolom
da bi sutradan po našem preseljenju u Novi logor, hangari za topovr i haubice, ušli
u zgrade radnici i počeli rušenje, za preuređenje.

Februara 1980 došao sam na kurs komandira PO raketne baterije (maljutke), i bio
smešten u tim rekonstruisanim paviljonima.

Ovo oko rušenja i preuređenja nisam znao. To je za mene novi podatak. Ja sam služio 1987. godine i pamtim to što sam tada video.

Moj skolski drug je bio pitomac u Zemuniku na top-haubicama Nora 152 mm isto 1987.

Kakva je druže Gonzo bila oznaka za Maljutke( mislim Polk ili Polo) i koliko je u bateriji bilo pultova sa raketama?

Doktor Živago ::Kakva je druže Gonzo bila oznaka za Maljutke( mislim Polk ili Polo) i koliko je u bateriji bilo pultova sa raketama?

davno je bilo pa se ne sećam svega, ali standardna formacija je mešoviti protivoklopni divizion, tri topovske i dve raketne baterije, baterija tri voda, vod tri oruđa ili tri lansera.
jedina dva broja koja su mi ostala u pamćenju je životni vek operatera je 8 sati, komandira baterije 32 sata od početka stupanja u borbu, postojao je i broj oklopnih vozila, ali ...
sve preko toga je bio čist ćar.

Druže Gonzo, zahvaljujem na objašnjenju.
Ja sam bio vezista i uvijek nam je bio problem određivati koliko baterija ima oruđa, odn. nas veziste je uvijek to zanimalo, jer kad smo bili na terenu, svaka baterija je imala svoju šifru, odn. pozivnu oznaku.
Na starom Forumu nitko nije znao odgovoriti na pitanje koliko tenkovska četa ima tenkova?

Ovo za životni vijek operatera je zanimljivo.
Imao sam prilike upoznati operatere na Maljutkama, oi su neki preživjeli, neki nisu, i to u našim prošlim balkanskim cirkusima, pa su mi rekli da Maljutka dobro djeluje na određenu daljinu, a ako je oklop bliže, onda nije dobro jer je raketa neprecizna i brzo te otkriju.
Tako da je ovo definitivno istinit podatak, s tim da su ovi koje sam ja poznavao preživjeli malo duže, a drugi su imali čistu sreću.
U svakom slučaju, hvala na objašnjenju.

U mom garnizonu protivoklopni divizion se sastojao od dvije topovske (T-12) i jedne raketne baterije. Svaka baterija je imala po sest orudja (dva voda po tri odjeljenja). Maljutke su bile na "berdemima".
Sto se tice zivotnog vijeka na bojistu, to sam se uvjerio da je zapisano na nekom drugom mjestu a ne u vojnim udzbenicima.

9M14M MALJUTKA

za tiste redkle, ki ne vedo za kakšno raketo gre, tu je nekaj podatkov in slik:

Uradni naziv rakete je bil, oziroma je še vedno 9M14 Maljutka (rusko Малютка; "malček", NATO oznaka: AT-3 Sagger) je žičnovodena protitankovska raketa, ki so jo razvili v Sovjetski zvezi v 1960 tih letih. Je prva sovjetska človeško prenosljiva protitankovska raketa in najverjetneje tudi najbolj množično proizvajana protitankovska raketa na svetu. V 1960 tih in 1970 tih so proizvajali okrog 25000 raket na leto. Licenčno so jo proizvajali v vsaj petih drugih državah. Raketo se je dalo namestiti tudi na lahka oklepna vozila. Pa tudi na helikopterje.

Maljutka je neprijetno presenetila Izraelce med Jomkipursko vojno, na njen račun izgubili okrog 800 tankov in oklepnih vozil (ta podatek nisem imel možnosti preveriti, se pa mi zdi številk 800 verjetno previsoka).

Slike in tekst so z neta, razen ene ali dveh mojih pripomb.

Na gornjoj slici je pult za navođenje i raketa Maljutka za navođenje i ovo lijevo je vjerojatno nesto slično optičkom ciljniku sa palicom za okidanje.
Ne znam kako se stručno zove.

Životni vek operater i komandira sam dobio na kursu za komandira baterije februara 1980 u Zadru

Nismo ni mislili druže Gonzo da si te ppodatke proizvoljno stavio ili izmislio.
Kako god bilo, podaci su takvi da se čovjek dobro zamisli.

Doktor Živago ::Nismo ni mislili druže Gonzo da si te ppodatke proizvoljno stavio ili izmislio.
Kako god bilo, podaci su takvi da se čovjek dobro zamisli.

ma znam, znam, samo navodim godine, zato što su to možda stari podaci kada su bile 70-te godine....

Pera ::U mom garnizonu protivoklopni divizion se sastojao od dvije topovske (T-12) i jedne raketne baterije. Svaka baterija je imala po sest orudja (dva voda po tri odjeljenja). Maljutke su bile na "berdemima".
Sto se tice zivotnog vijeka na bojistu, to sam se uvjerio da je zapisano na nekom drugom mjestu a ne u vojnim udzbenicima.

U 139. BMP postojao je mješoviti artiljerijski divizion (MAD) i laki artiljerijsko-raketni divizion (LARD).
Na žalost uz ovaj vremenski odmak ne bih mogao puno toga suvislog napisati o njima. Osim što formacijski nisam bio povezan sa njima, neizbježna prašina koja sve pokriva briše i ono malo što sam znao o toj temi.
Možda će se ovdje u nekom trenutku pojaviti neki "Katarinac" koji će biti kompetentniji.

Doktor Živago ::Moj skolski drug je bio pitomac u Zemuniku na top-haubicama Nora 152 mm isto 1987.

Ja sam bio u gradu, Marka Orešković, K-1 u ŠRO.. dužio sam minobacač 120 mm, a posle obuke ostao do kraja u istoj kasarni ali nisam imao dodira sa vojskom i naoružanjem. Radio sam kod Komandanta u kancelariji.

Doktor Živago ::Na gornjoj slici je pult za navođenje i raketa Maljutka za navođenje i ovo lijevo je vjerojatno nesto slično optičkom ciljniku sa palicom za okidanje.
Ne znam kako se stručno zove.

Tisti, ki ste v Zadru končali ŠRO za te rakete me popravite, če bom napisal kaj narobe. Ko sem že bil v TO so nas naučili tudi nekaj o teh raketah. Torej, doktore imaš kar nekaj prav. Zadeva na levi je periskop (durbin), da je bilo mogoče raketo spremljati tudi iz rova. Na tleh je pult, na sprednji del lahko priključiš 4 rakete, s tistim "joystick-kom" pa vodiš raketo. Komande naprej, nazaj levo in desno pomenijo, da raketo dvigneš, spustiš ali vodiš bolj v levo ali desno. Vedeti moraš, da raketa ima poseben kabel, kjer se odvija žica po kateri dovajaš elektriko. Če se prav spominjam je domet rakete okoli 3 km, na pultu je poseben gumb, s katerim raketo izstreliš.

Najprej raketo spremljaš s prostim očesom, potem pa gledaš skozi periskop, ki je tudi daljnogled in raketo z joystickom vodiš do cilja.

Tako, bolj poenostavljeno.

Dobro si to Arči opisao...u prošlim čarkama je često ta nesretna žica prelijetala preko nas, nažalost...

E a ja sam u ŠRO bio na haubici 122D30, mesec dana pre kraja, smo nas osmorica mlađih vodnika (položili test engleskog), poslati na vikend kući, da donesemo civilna odela, prebaćeni u paviljon za oficire (paviljon prema kantini / moru), i preuzeli rad od prethodne generacije prevodilaca na kursevima za strane oficire Libija i Bangladeš tada.
Obaveza nam je bila da u grad sa njima NE SMEMO u uniformi već u civilu.
dakle od 01.04.1978 do kraja septembra, Zadar, civil izlazak u grad kad želim ....

Pera ::U mom na nekom drugom mjestu a ne u vojnim udzbenicima.

Da nema mozda neko koji danas trazi neko svoje poreklo iz tog vremena?

e te davne 1978, su nam pokazivali istovremeno i laserski daljinomer (švedske proizvodnje),
ali i rad tzv "zvukovne" baterije.
to su bili žičani mikrovoni sa 50 - 100 metaraa žice, kojima su se snimali zvuci ispaljivanja
protivničke artiljerije, rezultat snimanja se nije pohranjivao već direktno PISAO, perima na mastilo
na beskrajnu traku, (svaki mikrofon svoje pero), i na osnovu analize tragova / kašnjenja zvuka
određivao se pravac i daljina oruđa koje je ispalilo
Sve zajedno se tovarilo, kao i brdski topovi, na brdske konje, male, ali izdržljive

Pozdrav svim bivšim pitomcima i starješinama AŠC Zadar, posebice ŠROA, od starog/novog člana foruma Bojnika, bivšeg pitomca 74 klase ŠROA VP 5835 Zadar, god. 1985/86. za sada samo gledam objave.

Preko mosta, pa pravac u K-1 u ul. Marka Orešković - Zadar