Jedna iz vojničkog dnevnika :

Jedna iz vojničkog dnevnika :

Kad sam druže u armiju došo.
Da ti kažem kako sam ja prošo.
Stari borci opisuju muke.
Zatim puška dođe mi u ruke.
Sad je glava ošišana svima.
Pa se sija kao mjesečina.
Šta je moja doživjela kosa.
Da je vjetar sad po smeču nosa.
Uvedose nas u četiri zida.
Pa komanda da se svako skida .
To je bilo oko pola dana.
Kad pustiše vodu sa tavana .
Voda hladna hladnija od leda.
Al dežurni izaći nam neda .
Povede nas tad u drugu sobu.
I tamo nam podijelise robu.
Prvo druže dadoše nam gače.
Nekom duže nekom malo kraće.
Ja sam sretan hvala milom bogu.
Oko vrata vezati ih mogu.
dadoše mi jednu kapu malu.
Do ušiju pokrila mi glavu .
Kad pogleda sve na meni novo.
Mila majko da li sam ja ovo.
Povećerje negde oko devet.
Pranje nogu i lezi u krevet .
Desetar mi razbaca odijelo.
Sanjao sam svoje rodno selo .
Jao meni moja mila mati.
Treba opet odijelo slagati.
Uhvati me tada neka trema.
Milosti mi ni kod koga nema.
Kad ujutro truba zasvira .
Probudi me kad najljepše snivam.
To je bilo u četiri sata kad.
Dežurni upade na vrata.
Nosi papir i olovke dvije.
Teško onom ko ustao nije.
Kad sam htio da protrljam oč.i
Nešto meni iza vrata skoči.
Ubila ga nedjeljica sveta.
To je onaj sa gornjeg kreveta.
Eh da vidiš največega jada .
Treba krevet namještati sada .
Poslije dođe dežurni ćete .
Pa rasturi sve naše krevete.
Tamo dolje gdje cipele stoje
Niko nezna da pronađe svoje
Jedan reče cipele mi male .
Drugi veli meni obje fale.
Opet čujem cipele mi tijesne.
Ja pogleda meni nema desne.
Fiskultura u svitanje se pravi .
Ja se trljam po čelavoj glavi.

Tko god napisao, svaka čast. Vidi se da je iskusio vojničke dane

Biče još toga... L.P.