Nostalgija

SveJug ::Ko je imao bio je car u školi. 

Imao sam torbu sličnu ovoj. Zapravo, jedina razlika je bila u tome što je na mojoj Slavko sjedio na nekom kamenu i držao pušku.
Kaiš koji se vidi provlačio se ispod ručke za nošenje i kačio dolje na dvije alke. Tako se torba lijepo mogla nositi na leđima.
Materijal je bio skaj. Ma nepoderiva i nepromočiva, sa praktičnim pretincima za sve i svašta.

Goran9030 ::

SveJug ::Ko je imao bio je car u školi. 

Imao sam torbu sličnu ovoj. Zapravo, jedina razlika je bila u tome što je na mojoj Slavko sjedio na nekom kamenu i držao pušku.
Kaiš koji se vidi provlačio se ispod ručke za nošenje i kačio dolje na dvije alke. Tako se torba lijepo mogla nositi na leđima.
Materijal je bio skaj. Ma nepoderiva i nepromočiva, sa praktičnim pretincima za sve i svašta.

Jedina "nezgodacija" je bila što, ponekad, nokat zapne o metalni dio kopče s unutrašnje strane džepa, kad želiš izvaditi gumicu

Izlog "Jugoexporta" u Beogradu, 1973. godine.

Jedan Eskort 70 ih

Kolega Sloba je spominjao "Pino Silvestre". Jučer sam vodio sina na šišanje i ugledao sam ga na polici kid naseg muškog frizera koji mi veli da se moze kupiti u BiH.
Pa evo druze Slobo. Na znanje i ravnanje.

Ako ima zainteresiranih za Pino Silvestre, mogu ga potražiti idući puta kad budem šopingirao u BiH.

Fala, dje cuo i ne cuo.

Hajde iskreno: kad ste zadnji puta ovo napravili?

Goran9030 ::Hajde iskreno: kad ste zadnji puta ovo napravili?

Ja kupio. Dvije, za buškraft

Kao deca smo pravili takve, od grane. A pravili smo i od žice, promera 4 - 5 mm, a 'municiju' od tanke žice, savijene u slovo U. posle bilo - nišani, pali... Kolega pogodio kokoško u vrat - sutradan bila supa... Mi naravno nismo ništa znali.

Mi smo to zvali " šlajder" , a žuta kuhana guma je bila najtraženija.
Naški rečeno praćka.
Vrlo opasno oružje još iz biblijskih vremena.

Mi smo "praćka" zvali ono što je Zokika spomenuo da su radili od žice.
Napraviš okvir, skineš na vrhovima izolaciju sa žice, umetneš gumicu i vratiš izolaciju. Praćka je gotova.
Ako municiju praviš od papira, onda je bilo moguće "ratovati" u razredu pod odmorom, pa čak ponekad i napraviti neki hitac pod nastavom.
Municija od žice je bila opasnija i njom smo gađali vrapce.
Onu sa drvenom osnovicom smo zvali "gumpuška".
Odrežeš neke dobre rašlje i na to pričvrstiš gumene trake od gume od bicikla. Ležište kamena je bilo od kože.
Ako si gađao nešto u blizini, onda su rašlje bile raširene kao ove na slici.
Ako gađaš na većoj udaljenosti, onda su rašlje što više skupljene i kamen ne leti kroz razmak između krakova, nego preko njih.
To znači da prilikom ispucavanja kamena lijeva ruka pada prema dolje, a guma i kamen nastavljaju put preko rašlji. Tako kamen leti neuporedivo duže.
Eh kad se samo sjetim koliko smo glava i prozora razbili... a bilo je i nekoliko izloga...

zokika ::Kao deca smo pravili takve, od grane. A pravili smo i od žice, promera 4 - 5 mm, a 'municiju' od tanke žice, savijene u slovo U. posle bilo - nišani, pali... Kolega pogodio kokoško u vrat - sutradan bila supa...   Mi naravno nismo ništa znali.

Te od žice smo koristili kad naša ženska rukometna ekipa gubi, gađamo u noge protivničke rukometašice, kad treba ga gađa na gol.

Mama namaže krišku i trk napolje u igru!

ČITALO SE NIJE DA NIJE

Slovenačka omladinka na radnoj akciji 1958. godine.

sloba1 ::Slovenačka omladinka na radnoj akciji 1958. godine.

Ta lepotica ima danes verjetno 90 let.

Ali ovako na prvi pogled, dobro izgleda za svoje godine...

mirko bratus ::

sloba1 ::Slovenačka omladinka na radnoj akciji 1958. godine.

Ta lepotica ima danes verjetno 90 let.

Ako je živa...