Kratke i poučne priče

Basna: NE SVAĐAJTE SE S MAGARCIMA
Magarac reče tigru:
- "Trava je plava".
Tigar je odgovorio:
- "Ne, trava je zelena. "
Rasprava se zahuktala, a njih dvojica su je odlučili predati arbitraži, a zbog toga su otišli pred lava, kralja džungle.
Već prije nego što je stigao do šume, gdje je lav sjedio na svom tronu, magarac je počeo vikati:
- "Njegovo visočanstvo, je li istina da je trava plava? "
Lav je odgovorio:
- "Istina, trava je plava. "
Magarac je požurio i nastavio:
- "Tigar se ne slaže sa mnom i proturječi i živcira me, molim vas kaznite ga. "
Kralj je tada izjavio:
- "Tigar će biti kažnjen sa 5 godina šutnje. "
Magarac je veselo skočio i krenuo svojim putem, zadovoljan i ponavljajući:
- "Trava je plava"...
Tigar je prihvatio kaznu, ali prije nego što je otišao, pitao je lava:
- "Vaše Veličanstvo, zašto ste me kaznili? , ipak je trava zelena. "
Lav je odgovorio:
- "U stvari, trava je zelena. "
Tigar je upitao:
- "Pa zašto me onda kažnjavaš? "
Lav je odgovorio:
- "To nema veze sa pitanjem da li je trava plava ili zelena.
Kazna je zato što nije moguće da hrabro i inteligentno biće poput tebe gubi vrijeme svađajući se sa magarcem, a povrh svega dođe i zamara me tim pitanjem. "
Najgore gubljenje vremena je svađa sa budalom i fanatikom kojeg nije briga za istinu ili stvarnost, već samo pobjeda svojih uvjerenja i iluzija. Nikad ne gubi vrijeme na argumente koji nemaju smisla...
Postoje ljudi koji, bez obzira koliko dokaza im predstavili, nisu u stanju razumjeti, a drugi su zaslijepljeni egom, mržnjom i ogorčenjem, a sve što žele je da budu u pravu čak i ako nisu.
Kad neznanje vrišti, inteligencija šuti. Tvoj mir i tišina vrijede više.
I za kraj savjet: Ne hrvajte se sa svinjom u blatu. Nakon kratkog vremena shvatit ćete da svinja uživa.

(prekopirano sa nečije stranice)

Kratko i jasno:

Nekoliko životnih savjeta:
- Nikada nemojte pokvariti dobro vino vodom !
- Niti mirisnu kavu mlijekom !
- Niti vatrenu ljubav brakom !

Beograd je 1860. godine, kao glavni grad tadašnje Kneževine Srbije, prvi put podeljen na kvartove.

Podeljen je na Dorćolski, Palilulski, Varoški, Terazijski, Savamalski i Vračarski kvart.

Kvartovi su u organizacionom pogledu promenili upravu grada, pripremajući teren za osnivanje opština koje danas poznajemo.

U Beogradu je tada živelo oko pedeset hiljada ljudi.

Danas ima jedanaest gradskih i šest prigradskih opština.

Opštine Palilula i Vračar sačuvale su tadašnje temelje, dok su ostali kvartovi pripojeni većim opštinskim upravama.

sloba1 ::Beograd je 1860. godine, kao glavni grad tadašnje Kneževine Srbije, prvi put podeljen na kvartove.

Podeljen je na Dorćolski, Palilulski, Varoški, Terazijski, Savamalski i Vračarski kvart.

Kvartovi su u organizacionom pogledu promenili upravu grada, pripremajući teren za osnivanje opština koje danas poznajemo.

U Beogradu je tada živelo oko pedeset hiljada ljudi.

Danas ima jedanaest gradskih i šest prigradskih opština.

Opštine Palilula i Vračar sačuvale su tadašnje temelje, dok su ostali kvartovi pripojeni većim opštinskim upravama.

A pouka (naravoučenije) u ovoj priči je... ???

Evo jedne kratke priče bez neke pouke. Kome se svidi, naći će i pouku.
Autor priče je Saša Werner Ristović. Pokušao sam prevesti sa slovenskog jezika, ali činilo mi se bolje ostaviti u izvornom obliku iako sam neke riječi dopunio jer su bile neispravno napisane. Mirko će nam reći jesam li dobro ispravio pogrešna slova

Spet je preletel Irig in pomahal s krili.
Ali si mu pomahala nazaj Jelica,  je dekle podražilo svojo prijateljico? "Nisem. Zakaj pa bi? Gotovo ima svojo ljubezen tam daleč v Sloveniji ..." – je dejala Jelica in razpletajoč svoje dolge črne lase, ponosno dvignila glavo. Pa vendar se je njen pogled nehote zazrl v neskončno modro nebo in njene ustnice so zašepetale tiho molitev - "Varuj ga zame, Gospod ..."
Ko je bil dodeljen 103. lovski eskadrili 6. lovskega polka, Mihael Klavora o Sremu ni vedel skoraj nič. Na letališče Krušedol je prišel iz rodnega Maribora, ne da bi se zavedal, da bo nova služba pilota kraljevega letalstva v njegovo življenje prinesla toliko ljubezenske čarovnije in mladostne sreče. Miha, kot so ga klicali domačini, je postal spoštovan in dobrodošel gost v iriških domovih. Kulturen in umirjen, z lucidno fantovsko energijo je bil priljubljen, kmalu pa je tudi sam vzljubil Srem, kot da bi se tam rodil . Ko je zagledal Jelico na iriškem trgu , mu je srce zaigralo kot nemirnemu huzarju v ognjevitem ritmu ljubezni, katero je občutila tudi ona. Zdrznila se je, iz rok skoraj izpustila cekar in zadušila željo da bi odgovorila na ogenj - z ognjem ... Od tistega dne naprej so prebivalci tega kraja vedeli, kdaj bo Miha letel nad mestom in na njegove pozdrave odgovarjali z nasmehom. In morda bi bila vse to lepa ljubezenska zgodba, če se življenje ne bi poigralo z usodami milijonov ljudi po svetu.
Vojna, ki je že davno zajela Evropo, se je bližala mejam Jugoslavije. Na učnem poletu 2. aprila 1941 se je Miha poškodoval in poslali so ga na domače zdravljenje v Maribor. Le dva dni kasneje je izvedel, da je njegova eskadrila v stanju pripravljenosti zaradi možnosti nemškega napada. Brez razmišljanja se je kljub vidnimi poškodbami vrnil v Krušedol.
Vendar se je najprej ustavil v Irigu. Jelica je osupnila, ko se je prikazal pred vratih njenega doma. "Prišel sem, da te spoznam. Sem Miha ..." je rekel. "Vem, kdo si" - se je nasmehnila - "Kaj se ti je zgodilo?" "Ah, nič. Preveč sem razmišljal o tebi, pa sem na silo pristal v riviškem vinogradu." "Ne hecaj se z mano! Nisem neka tvoja "frajlica" - pogledala ga je izpod  očesa - "zakaj si res prišel?" "Da te vidim zdaj, ostalo pa ti povem čez nekaj dni, upam. Jelica kreniti moram ..." "Nekaj dni? »Kaj pa če lažeš?" - ga je strogo pogledala. "Ne lažem. Tukaj ti puščam svoj amulet  kot obljubo  da se kmalu vrnem in se bova pogovarjala." - je rekel resno.
Jelica je dolgo gledala ko je odhajal. Po radiu je odmeval grozeč glas, ki je v nemščini omenjal Jugoslavijo. Bombardiranje se je začelo zgodaj zjutraj naslednjega dne.
Mihael Klavora - Miha je s tovariši vzletel in stopil v neenakopraven boj proti nemškemu Luftwaffe. Uspelo mu je sestreliti dve sovražni letali Messerschmitt 109E. Sam pa je bil sestreljen naslednji dan, 7. aprila 1941. Goreče letalo je planilo proti tlom, očividci pa so govorili, da je pilot poskušal pomahniti s krili.
Jelica konca vojne ni dočakala. Umrla je zaradi tifusa.
Miho so pokopali na katoliškem pokopališču v Irigu. Ko je prišel v Srem, ni slutil kako zelo ga bo ljubil in da se bo naposled za vedno združil z njim.
Ljudje pravijo, da se včasih nebo nad Irigom odpre v obliki velikega gorečega srca. To je trenutek, ki ga je Miha obljubil Jelici. In kaj ji je rekel tam v nebesih?
Pustimo to... Naj to ostane njuna skrivnost.

Romska svadba u New Jersey.
Na imanju SPC,prisutan ispred crkve da uzmem kiriju pobrinem se o crkvenoj imovini i sl.
Rom iz Banata zove nas (pravoslavac je) raspituje se za cijenu rentanja sale za nekih 800 osoba,da mu pripremimo hranu i piće ,torta i kolači njegovi.
Kumi nas,živi u Pensilvaniji,ženi sina jedinca,rodbina od mlade živi u NYC,ima dosta rodbine u New Jersey.
Nekako se pogodimo oko hrane i pića,oni vole puno mesa,neka su stolovi puni mesa,mogu i svinjske glave ,salata nije toliko bitna.
Pogodimo se i za banket salu,korištenje kompletnog crkvenog imanja,kuhinje,parkinga…
Za (kuka kako je bez para)$6000 + $1200 za čišćenje sale po završetku proslave.
Pristane on,posle teških pregovora “nemoj me za@ebavati,imaš 800 gostiju,dobićeš u kešu barem $150 hiljada plus 4-5 kila zlata,10 ak rolexa “kažem mu ja.
Pošalje on novac za hranu i piće unaprijed,sve po dogovoru,crkveni konobari.
Što mi nisi poslao novac za rentanje banket sale, zovem ga ja.
Kume nemam sada,daću u toku zabave,prve koverte idu tebi,dobro šta da radim? Pristanem ja.
Dan svadbe!
Nevidjen glamur,mladenci slijeću helikopterom,rols royci,Bentley,ma čudo nevidjeno.
Počinje fešta,zlato leti na sve strane,blješte dukati,rolexi…
Kume da sredimo račune? Sačekaj malo kume,u frci sam,dočekujem goste,pazim na kutiju sa kovertama,kaže mi on.
I tako do sam kraj fešte,baca nevidjene pare trubačima. Ja miran,rekoh sebi kad ovoliko kiti trube biće i nama crkvi .
Izvuko malo više od polovine,sutra kume dolazim da sredim račune,ima da vas i častim.
Odoše oni.
Nikada ih više nisam vidio,jedan violinista mi reče na sledećoj fešti,isto Rom “Oni su ti putujući biznis,sve ono silno zlato što se baca vraća se posle,isto i muzika. Gosti su naravno uvijek drugi,znaju da je predstava ali vole da dodju na ta Romska veselja,da se podsete starog kraja,mladosti….

milutins ::Romska svadba u New Jersey.
Na imanju SPC,prisutan ispred crkve da uzmem kiriju pobrinem se o crkvenoj imovini i sl.
Rom iz Banata zove nas (pravoslavac je) raspituje se za cijenu rentanja sale za nekih 800 osoba,da mu pripremimo hranu i piće ,torta i kolači njegovi.
Kumi nas,živi u Pensilvaniji,ženi sina jedinca,rodbina od mlade živi u NYC,ima dosta rodbine u New Jersey.
Nekako se pogodimo oko hrane i pića,oni vole puno mesa,neka su stolovi puni mesa,mogu i svinjske glave ,salata nije toliko bitna.
Pogodimo se i za banket salu,korištenje kompletnog crkvenog imanja,kuhinje,parkinga…
Za (kuka kako je bez para)$6000 + $1200 za čišćenje sale po završetku proslave.
Pristane on,posle teških pregovora “nemoj me za@ebavati,imaš 800 gostiju,dobićeš u kešu barem $150 hiljada plus 4-5 kila zlata,10 ak rolexa “kažem mu ja.
Pošalje on novac za hranu i piće unaprijed,sve po dogovoru,crkveni konobari.
Što mi nisi poslao novac za rentanje banket sale, zovem ga ja.
Kume nemam sada,daću u toku zabave,prve koverte idu tebi,dobro šta da radim? Pristanem ja.
Dan svadbe!
Nevidjen glamur,mladenci slijeću helikopterom,rols royci,Bentley,ma čudo nevidjeno.
Počinje fešta,zlato leti na sve strane,blješte dukati,rolexi…
Kume da sredimo račune? Sačekaj malo kume,u frci sam,dočekujem goste,pazim na kutiju sa kovertama,kaže mi on.
I tako do sam kraj fešte,baca nevidjene pare trubačima. Ja miran,rekoh sebi kad ovoliko kiti trube biće i nama crkvi .
Izvuko malo više od polovine,sutra kume dolazim da sredim račune,ima da vas i častim.
Odoše oni.
Nikada ih više nisam vidio,jedan violinista mi reče na sledećoj fešti,isto Rom “Oni su ti putujući biznis,sve ono silno zlato što se baca vraća se posle,isto i muzika. Gosti su naravno uvijek drugi,znaju da je predstava ali vole da dodju na ta Romska veselja,da se podsete starog kraja,mladosti….

A jesi li mu onda vratio ono što si izvukao od njega? Mislim, kad se sve vraća, pa red je...