Kratke i poučne priče

Basna: NE SVAĐAJTE SE S MAGARCIMA
Magarac reče tigru:
- "Trava je plava".
Tigar je odgovorio:
- "Ne, trava je zelena. "
Rasprava se zahuktala, a njih dvojica su je odlučili predati arbitraži, a zbog toga su otišli pred lava, kralja džungle.
Već prije nego što je stigao do šume, gdje je lav sjedio na svom tronu, magarac je počeo vikati:
- "Njegovo visočanstvo, je li istina da je trava plava? "
Lav je odgovorio:
- "Istina, trava je plava. "
Magarac je požurio i nastavio:
- "Tigar se ne slaže sa mnom i proturječi i živcira me, molim vas kaznite ga. "
Kralj je tada izjavio:
- "Tigar će biti kažnjen sa 5 godina šutnje. "
Magarac je veselo skočio i krenuo svojim putem, zadovoljan i ponavljajući:
- "Trava je plava"...
Tigar je prihvatio kaznu, ali prije nego što je otišao, pitao je lava:
- "Vaše Veličanstvo, zašto ste me kaznili? , ipak je trava zelena. "
Lav je odgovorio:
- "U stvari, trava je zelena. "
Tigar je upitao:
- "Pa zašto me onda kažnjavaš? "
Lav je odgovorio:
- "To nema veze sa pitanjem da li je trava plava ili zelena.
Kazna je zato što nije moguće da hrabro i inteligentno biće poput tebe gubi vrijeme svađajući se sa magarcem, a povrh svega dođe i zamara me tim pitanjem. "
Najgore gubljenje vremena je svađa sa budalom i fanatikom kojeg nije briga za istinu ili stvarnost, već samo pobjeda svojih uvjerenja i iluzija. Nikad ne gubi vrijeme na argumente koji nemaju smisla...
Postoje ljudi koji, bez obzira koliko dokaza im predstavili, nisu u stanju razumjeti, a drugi su zaslijepljeni egom, mržnjom i ogorčenjem, a sve što žele je da budu u pravu čak i ako nisu.
Kad neznanje vrišti, inteligencija šuti. Tvoj mir i tišina vrijede više.
I za kraj savjet: Ne hrvajte se sa svinjom u blatu. Nakon kratkog vremena shvatit ćete da svinja uživa.

(prekopirano sa nečije stranice)

Kratko i jasno:

Nekoliko životnih savjeta:
- Nikada nemojte pokvariti dobro vino vodom !
- Niti mirisnu kavu mlijekom !
- Niti vatrenu ljubav brakom !

Beograd je 1860. godine, kao glavni grad tadašnje Kneževine Srbije, prvi put podeljen na kvartove.

Podeljen je na Dorćolski, Palilulski, Varoški, Terazijski, Savamalski i Vračarski kvart.

Kvartovi su u organizacionom pogledu promenili upravu grada, pripremajući teren za osnivanje opština koje danas poznajemo.

U Beogradu je tada živelo oko pedeset hiljada ljudi.

Danas ima jedanaest gradskih i šest prigradskih opština.

Opštine Palilula i Vračar sačuvale su tadašnje temelje, dok su ostali kvartovi pripojeni većim opštinskim upravama.

sloba1 ::Beograd je 1860. godine, kao glavni grad tadašnje Kneževine Srbije, prvi put podeljen na kvartove.

Podeljen je na Dorćolski, Palilulski, Varoški, Terazijski, Savamalski i Vračarski kvart.

Kvartovi su u organizacionom pogledu promenili upravu grada, pripremajući teren za osnivanje opština koje danas poznajemo.

U Beogradu je tada živelo oko pedeset hiljada ljudi.

Danas ima jedanaest gradskih i šest prigradskih opština.

Opštine Palilula i Vračar sačuvale su tadašnje temelje, dok su ostali kvartovi pripojeni većim opštinskim upravama.

A pouka (naravoučenije) u ovoj priči je... ???

Evo jedne kratke priče bez neke pouke. Kome se svidi, naći će i pouku.
Autor priče je Saša Werner Ristović. Pokušao sam prevesti sa slovenskog jezika, ali činilo mi se bolje ostaviti u izvornom obliku iako sam neke riječi dopunio jer su bile neispravno napisane. Mirko će nam reći jesam li dobro ispravio pogrešna slova

Spet je preletel Irig in pomahal s krili.
Ali si mu pomahala nazaj Jelica,  je dekle podražilo svojo prijateljico? "Nisem. Zakaj pa bi? Gotovo ima svojo ljubezen tam daleč v Sloveniji ..." – je dejala Jelica in razpletajoč svoje dolge črne lase, ponosno dvignila glavo. Pa vendar se je njen pogled nehote zazrl v neskončno modro nebo in njene ustnice so zašepetale tiho molitev - "Varuj ga zame, Gospod ..."
Ko je bil dodeljen 103. lovski eskadrili 6. lovskega polka, Mihael Klavora o Sremu ni vedel skoraj nič. Na letališče Krušedol je prišel iz rodnega Maribora, ne da bi se zavedal, da bo nova služba pilota kraljevega letalstva v njegovo življenje prinesla toliko ljubezenske čarovnije in mladostne sreče. Miha, kot so ga klicali domačini, je postal spoštovan in dobrodošel gost v iriških domovih. Kulturen in umirjen, z lucidno fantovsko energijo je bil priljubljen, kmalu pa je tudi sam vzljubil Srem, kot da bi se tam rodil . Ko je zagledal Jelico na iriškem trgu , mu je srce zaigralo kot nemirnemu huzarju v ognjevitem ritmu ljubezni, katero je občutila tudi ona. Zdrznila se je, iz rok skoraj izpustila cekar in zadušila željo da bi odgovorila na ogenj - z ognjem ... Od tistega dne naprej so prebivalci tega kraja vedeli, kdaj bo Miha letel nad mestom in na njegove pozdrave odgovarjali z nasmehom. In morda bi bila vse to lepa ljubezenska zgodba, če se življenje ne bi poigralo z usodami milijonov ljudi po svetu.
Vojna, ki je že davno zajela Evropo, se je bližala mejam Jugoslavije. Na učnem poletu 2. aprila 1941 se je Miha poškodoval in poslali so ga na domače zdravljenje v Maribor. Le dva dni kasneje je izvedel, da je njegova eskadrila v stanju pripravljenosti zaradi možnosti nemškega napada. Brez razmišljanja se je kljub vidnimi poškodbami vrnil v Krušedol.
Vendar se je najprej ustavil v Irigu. Jelica je osupnila, ko se je prikazal pred vratih njenega doma. "Prišel sem, da te spoznam. Sem Miha ..." je rekel. "Vem, kdo si" - se je nasmehnila - "Kaj se ti je zgodilo?" "Ah, nič. Preveč sem razmišljal o tebi, pa sem na silo pristal v riviškem vinogradu." "Ne hecaj se z mano! Nisem neka tvoja "frajlica" - pogledala ga je izpod  očesa - "zakaj si res prišel?" "Da te vidim zdaj, ostalo pa ti povem čez nekaj dni, upam. Jelica kreniti moram ..." "Nekaj dni? »Kaj pa če lažeš?" - ga je strogo pogledala. "Ne lažem. Tukaj ti puščam svoj amulet  kot obljubo  da se kmalu vrnem in se bova pogovarjala." - je rekel resno.
Jelica je dolgo gledala ko je odhajal. Po radiu je odmeval grozeč glas, ki je v nemščini omenjal Jugoslavijo. Bombardiranje se je začelo zgodaj zjutraj naslednjega dne.
Mihael Klavora - Miha je s tovariši vzletel in stopil v neenakopraven boj proti nemškemu Luftwaffe. Uspelo mu je sestreliti dve sovražni letali Messerschmitt 109E. Sam pa je bil sestreljen naslednji dan, 7. aprila 1941. Goreče letalo je planilo proti tlom, očividci pa so govorili, da je pilot poskušal pomahniti s krili.
Jelica konca vojne ni dočakala. Umrla je zaradi tifusa.
Miho so pokopali na katoliškem pokopališču v Irigu. Ko je prišel v Srem, ni slutil kako zelo ga bo ljubil in da se bo naposled za vedno združil z njim.
Ljudje pravijo, da se včasih nebo nad Irigom odpre v obliki velikega gorečega srca. To je trenutek, ki ga je Miha obljubil Jelici. In kaj ji je rekel tam v nebesih?
Pustimo to... Naj to ostane njuna skrivnost.

Romska svadba u New Jersey.
Na imanju SPC,prisutan ispred crkve da uzmem kiriju pobrinem se o crkvenoj imovini i sl.
Rom iz Banata zove nas (pravoslavac je) raspituje se za cijenu rentanja sale za nekih 800 osoba,da mu pripremimo hranu i piće ,torta i kolači njegovi.
Kumi nas,živi u Pensilvaniji,ženi sina jedinca,rodbina od mlade živi u NYC,ima dosta rodbine u New Jersey.
Nekako se pogodimo oko hrane i pića,oni vole puno mesa,neka su stolovi puni mesa,mogu i svinjske glave ,salata nije toliko bitna.
Pogodimo se i za banket salu,korištenje kompletnog crkvenog imanja,kuhinje,parkinga…
Za (kuka kako je bez para)$6000 + $1200 za čišćenje sale po završetku proslave.
Pristane on,posle teških pregovora “nemoj me za@ebavati,imaš 800 gostiju,dobićeš u kešu barem $150 hiljada plus 4-5 kila zlata,10 ak rolexa “kažem mu ja.
Pošalje on novac za hranu i piće unaprijed,sve po dogovoru,crkveni konobari.
Što mi nisi poslao novac za rentanje banket sale, zovem ga ja.
Kume nemam sada,daću u toku zabave,prve koverte idu tebi,dobro šta da radim? Pristanem ja.
Dan svadbe!
Nevidjen glamur,mladenci slijeću helikopterom,rols royci,Bentley,ma čudo nevidjeno.
Počinje fešta,zlato leti na sve strane,blješte dukati,rolexi…
Kume da sredimo račune? Sačekaj malo kume,u frci sam,dočekujem goste,pazim na kutiju sa kovertama,kaže mi on.
I tako do sam kraj fešte,baca nevidjene pare trubačima. Ja miran,rekoh sebi kad ovoliko kiti trube biće i nama crkvi .
Izvuko malo više od polovine,sutra kume dolazim da sredim račune,ima da vas i častim.
Odoše oni.
Nikada ih više nisam vidio,jedan violinista mi reče na sledećoj fešti,isto Rom “Oni su ti putujući biznis,sve ono silno zlato što se baca vraća se posle,isto i muzika. Gosti su naravno uvijek drugi,znaju da je predstava ali vole da dodju na ta Romska veselja,da se podsete starog kraja,mladosti….

milutins ::Romska svadba u New Jersey.
Na imanju SPC,prisutan ispred crkve da uzmem kiriju pobrinem se o crkvenoj imovini i sl.
Rom iz Banata zove nas (pravoslavac je) raspituje se za cijenu rentanja sale za nekih 800 osoba,da mu pripremimo hranu i piće ,torta i kolači njegovi.
Kumi nas,živi u Pensilvaniji,ženi sina jedinca,rodbina od mlade živi u NYC,ima dosta rodbine u New Jersey.
Nekako se pogodimo oko hrane i pića,oni vole puno mesa,neka su stolovi puni mesa,mogu i svinjske glave ,salata nije toliko bitna.
Pogodimo se i za banket salu,korištenje kompletnog crkvenog imanja,kuhinje,parkinga…
Za (kuka kako je bez para)$6000 + $1200 za čišćenje sale po završetku proslave.
Pristane on,posle teških pregovora “nemoj me za@ebavati,imaš 800 gostiju,dobićeš u kešu barem $150 hiljada plus 4-5 kila zlata,10 ak rolexa “kažem mu ja.
Pošalje on novac za hranu i piće unaprijed,sve po dogovoru,crkveni konobari.
Što mi nisi poslao novac za rentanje banket sale, zovem ga ja.
Kume nemam sada,daću u toku zabave,prve koverte idu tebi,dobro šta da radim? Pristanem ja.
Dan svadbe!
Nevidjen glamur,mladenci slijeću helikopterom,rols royci,Bentley,ma čudo nevidjeno.
Počinje fešta,zlato leti na sve strane,blješte dukati,rolexi…
Kume da sredimo račune? Sačekaj malo kume,u frci sam,dočekujem goste,pazim na kutiju sa kovertama,kaže mi on.
I tako do sam kraj fešte,baca nevidjene pare trubačima. Ja miran,rekoh sebi kad ovoliko kiti trube biće i nama crkvi .
Izvuko malo više od polovine,sutra kume dolazim da sredim račune,ima da vas i častim.
Odoše oni.
Nikada ih više nisam vidio,jedan violinista mi reče na sledećoj fešti,isto Rom “Oni su ti putujući biznis,sve ono silno zlato što se baca vraća se posle,isto i muzika. Gosti su naravno uvijek drugi,znaju da je predstava ali vole da dodju na ta Romska veselja,da se podsete starog kraja,mladosti….

A jesi li mu onda vratio ono što si izvukao od njega? Mislim, kad se sve vraća, pa red je...

Evo jedne (još uvijek) prigodne iz bilježnice Robija K.

Tramp ili Kamomila?

Moj dida je obleušijo se za dušni dan. Dida se svaki put obleuši za dušni dan. Mi obitelj smo za dušni dan došli na Šoltu obać bakin grob. Dida je na bakin grob stavijo kitu margaritela i dvi grančice masline. Onda je on u šjor Bepovoj konobi drinknijo sedan-osan travarica. Onda je doma kod kuće drinknijo još sedan-osan travarica. Onda je on strmopizdijo se u hotelju. Na stoliću isprid njega je bila boca sa bićerinom.

Mama je rekla: „Ja to ne mogu skužit, časna rič! Za svaki dan mrtvih ti naliješ ćuturu! Ka da si momčić od šezdes godina!“ Dida je uzdahnijo: „Jebiga, ćerce! Sitin se kakvi mi je bija život dok je pokojna ti mater bila živa, a kakvi mi je sad! I to me razmišljanje dovede do alkohola!“ Mama je rekla: „Znan, čoviče, al pre si ti star da se tako obliješ! Ruvinaćeš si zdravlje!“ Dida je rekao: „Koji će mi kurac zdravlje u ovin godinama! Jel ti, ćerce, znaš da je pokojna ti mater po ure pri nego šta je zdimija moždani skuvala brujet od grdobine?“ Mama je rekla: „Znan, priča si mi sto puti…“ Dida je rekao: „E, računala je – ako ja već moran partit, bolje da mi muž ima skuvan obid! To je bila svetica, ja ti govorin!“ Mama je zakolutačila sa očima. Onda sam ja didi donijo čašu vode. Dida je rekao: „Aj sidi tu do dida! Da konačno proćakulan sa nekin pametnim!“ Onda sam ja sijo na pod do didine hotelje.

Dida je rekao: „Znaš šta ja ne kužin, unukiću? Zašto samo Amerikanci biraju američkog presjednika?“ Ja sam pitao: „Nego ko bi ga triba birat, dida?“ Dida je rekao: „Pa on upravlja deboto sa cilin svitom, a ne samo sa Amerikon! Odlučuje di će se započet neki rat, di će završit, kome će se udrit samkcije, kome neće, koji je genocid poželjan, koji je nepoželjan, kome će se uzet nafta, kome neće… Nije baš demokracki da samo mali dil čovičanstva bira čovika koji može jebat mater cilon čovičanstvu! Bereš?“ Ja sam rekao: „Beren, dida!“ Dida je rekao: „Evo uzmi nas Hrvate… Di nosiš tu bocu?! Vraćaj je vamo!“

Mama je držala bocu travarice i podviknila je: „Ama dosta je bilo, čoviče božji! Pašćeš u delirijum trebens! Viš da si već počeja lupat pizdarije!“ Dida je dreknijo: „Vraćaj bocu vamo! Tako me tlačila i pokojna ti mater! Bila je gora od čimavice! Jednon san joj mora zavidat trisku kad je privršila miru!“ Mama je zinila: „Jel to oš reć da si naliva ćuturu za dan mrtvih i dok je bila živa?“ Dida je raširijo ruke: „Naravska stvar! Samo šta san onda tugova za svojon pokojnon materom, a sad tugujen za tvojon!“ Mami je uletila zbunjoza. Dida je rekao: „E, a šta? Normalni muškarac uvik ima pri ruci neku mater za kojon će žalovat uz čašicu!“ Mama je zakolutačila sa očima i spustila je bocu na stolić. Dida je odma sipnijo si u bićerin. Mama je okrenila se u ljutoći.

Onda sam ja pitao: „Šta sa nama Hrvatima, dida?“ Dida je rekao: „A to… Znači, mi Hrvati ćemo, po odluci naše vlade, svakako američkon presjedniku morat ljubit dupe! Pa jel bi onda bilo normalno i demokracki da i mi možemo na izborima birat koje je to dupe štašmo ga morat ljubit? Jel tako, unukiću?“ Ja sam rekao: „Ako ti kažeš, dida…“ Dida je rekao: „Normalno da je! Jerbo nikako nije svejedno oćemol u dupe ljubit Trampa ili Kamomilu! Evo, ja bi da se mene pita masu rađe ljubija Kamomilino dupe! Al niko me ništa ne pita! Tu je problem!“ Ja sam pitao: „A zašto bi rađe Kamomilino?“ Dida je rekao: „Prvo i prvo, zato šta je žensko dupe lipše od muškog! A drugo i drugo, čuja san da Trampu nije mrsko prdnit! I zamisli da prdne baš kad ga Hrvati ljube u dupe! To me od njega ne bi čudilo!“ Onda je mama dobacila: „A zašto Kamomila ne bi smila prdnit, moliću lipo? Jel možda zato šta je žensko?“

Dida je počeškao se po ćiverici i rekao je: „Okej, može, prihvaćan tvoj argument… Al opet je bolje da se čovik sam zajebe, nego da ga zajebe neko drugi, tojest Amerikanci na izborima! Ja mislin da Hrvati, ka samostalni i suvereni narod, moraju imat demokracko pravo da biraju čije će dupe ljubit! Evo, čije bi ti rađe, unukiću, Trampovo ili Kamomilino?“ Ja sam rekao: „Ničije, dida!“ Dida je rekao: „Kako ničije, jebate? Jesil ti onda protiv demokracije?!“ Meni je uletilo tupilo od nekuženja. Dida je rekao: „Šta sad blejiš? Jel ti nešto nije kjaro?“ Ja sam pitao: „Pa mogu li Hrvati, ka samostalni i suvereni narod, izabrat da neće ljubit ničije dupe?“ Dida je rekao: „Eeee, to je malo teži slučaj! To su tempi pasati, moj unukiću! Prošlo svršeno vrime!“

Dida je srknijo još bićerin travarice. Onda je on rekao: „Jerbo bi u ton slučaju mora imat drukčije izbore za hrvackog presjednika, a ne da moraš birat između Klipsona i Tupsona! Šta nije nikakvi izbor!“ Ja sam pitao: „Zašto nije nikakvi izbor?“ Dida je rekao: „Zato jer pošto i Tupson i Klipson upinju za to da presjedniku Amerike ljubimo dupe! Onda bi Hrvatima bilo bolje da priskoče izbore za hrvackog presjednika i drito se uključe u izbore za američkog! Tako bi barenko sudjelovali u lutriji, a ovako su in u startu ukinuta demokracka prava! Bereš, unukiću?“ Ja sam rekao: „Beren, dida!“ Dida je rekao: „Davno je to bilo kad su Hrvati imali prave demokracke izbore! Reka san ti, tempi pasati!“

Ja sam pitao: „Šta su to tempi pasati, dida?“ Dida je rekao: „Prije si, naprimjer primjera, moga birat između Josipa Broza i druga Tita! Naravski, drug Tito je najčešće dobiva, pošto je bija kvalitetniji kandidat! Iako san ja jednom glasa za Josipa Broza, jerbo mi se učinilo da ima mrvu bolji program! Koje su to bile predizborne polemike i fajtovi, čoviče! Sve se dimilo od karačine!“ Ja sam pitao: „Koje polemike i fajtovi, dida?“ Dida je rekao: „Najpri bi prid masu doša drug Tito i viknija: Nikad nećemo ljubit dupe presjedniku Amerike! A onda bi Josip Broz izaša sa skroz obratnom tezom! Reka bi: Presjedniku Amerike dupe ljubit nećemo nikad! Tu si onda moga pošteno birat, moj miki! A ne ka danas, da ti američki glasači kroje sudbinu!“

Onda je mama dogibala do stolića. Ona je rekla: „Čako, oš da ti nalijen još jednu travaricu, da padneš u nesvist i umukneš?“ Dida je rekao: „Može!“ Mama je pitala: „Oćemo duplu, da budemo sigurni?“ Dida je rekao: „Može! Ako buden ima sriće, sanjaću pokojnu ti mater…“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 04.11.2024.

Nepoznati autor

Doktor Živago ::


Nepoznati autor

Skoro sve što kupim je upakovano u plastiku, još mi na kasi naplate biorazgradivi ceger...