Berza,zakonitosti,virtualni portfolio

Dobro balansiran portfolio trebao bi da ima:
1. Indekse 40%
2. Bonds/obveznice 30 %

3. Individualne dionice 20 %
4. Zlato 10%

Individualne deonice
Tzv “blue chips “/dividend deonice 50 %
Growth deonice (ne plaćaju dividend ali imaju snažan rast. Tipa amzn,tsla,mega itd.)25 %
Energy 15 %
Ciklikal 10 %.
Portfolio ovog tipa nije toliko podložan krašu

Što su to indeksi?

[quote="milutins"]Dobro balansiran portfolio trebao bi da ima:
1. Indekse 40%


Kao sto si napisao TREBALO, Zelja, snovi i stvarnost su drugaciji, barem kod mene.
Ja nisam nikada dosao do 40%.  Individualne deonice, da a bogami bilo je i minusa.

Milutine, Apropo minusa, kako je kod vas sa porezom i dali u godisnji porezku prijavu to podnosite?

Kod nas je tako da pri prodaji na kraju godine placam 30% na zaradu. Isto tako i odbijam ako sam u minusu.

Grupa individualnih deonica (korpa)iz istog sektora.
Npr bankarskog,energetskog,auto i td)
To zovemo indexi.
Što se tiče plaćanja poreza na dobitak /capital gain?
Nije fiksan,zavisi prevashodno od faktora kada je ostvaren.
Imamo uglavnom 3.
Najniži je onaj porez gdje smo dobitak od dividendi pretvorili u deonice.
Zatim tzv long therm capital gain (period izmedju kupovine i prodaje je duži od godinu dana.
Short term capital gain (kraći od godinu dana).
U koju ste kategoriju upali? Nije isti porez na recimo 50 hiljada nečega i 250 hiljada nečega.

SveJug ::[quote="milutins"]Dobro balansiran portfolio trebao bi da ima:
1. Indekse 40%


Kao sto si napisao TREBALO, Zelja, snovi i stvarnost su drugaciji, barem kod mene.
Ja nisam nikada dosao do 40%.  Individualne deonice, da a bogami bilo je i minusa.

Ako pogledaš moju tabelu tu je 20 % individualnih deonica. 
40 % je previše agresivno.
Moj npr trenutni portfolio je oko 23 % individualnih deonica.
 Pravilo broj 1.
Nikada nemojte investirati na berzu novac koji vam može zatrebati u narednih barem 5 godina.

Naravno da svi imamo nerijetko i minuse,
Sve Jug pretpostavljam da si minuse(kao i ja)imao na individualnim deonicama.
Ja sam septembra 2000 imao strašan minus.
Pohlepa,kupim pcclf,zvali su je AOL Azije.
Puknem ko zvečka.
Isto tako 2022 na NKLA. Počelo super,napravim dvije dobre kupovine,izadjem rano (ostavio gro profita) sa nekih $10 k profita.
Odigram risksntno,bez ozbiljne analize,kupim ponovo.
Na kraju gubitak od barem $40 K.
Treba imati stomak prevashodno za ovo

Evo jutros solidni gubici na individualnim (cikličnom)sektoru pa i na bonds.
Očekivali pad inflacije u martu?
Februarski je bilo 3.2 % na godišnjem nivou.
Mart 3.5 %
Šta to znači kod mene u portfoliu?
Cikličan sektor (onaj čiji profit prevashodno zavisi od visine kamatne stope)pada.
Znači FED neće kratkoročno gledano sniziti kamate.
Gubici jutros (još berza nije otvorena)na papiru oko $2500.

Šta znači pad cikličnog sektora?
Investori bježe zbog inflacije i visokih kamata iz tog sektora?
Da li to znači da ćemo zbog inflacije u nekakvom kraćem periodu vidjeti porast cijene zlata?
Mislim ne? Iz prostog razloga što je zlato preskupo (što znači da investori tu imaju solidan profit),počeće padati,izvlači se novac.
Znači imaćemo paradoks,porast inflacije a pad zlata.

Razlog porasta inflacije je rast cijena energije.
Shebali nas “bosonogi Huti .
Još ako se Iran uključi i eventualno zatvori (kaže da može)Hormoški prolaz ode nafta na $100 po barelu.
Iran i Rusija su prijatelji,lako se može desiti da Iran odigra za Ruse,to jest podigne se cijena nafte.
Nafta je oduvijek politička kategorija a ne tržišna (ponuda i potražnja).

milutins ::
Još ako se Iran uključi i eventualno zatvori (kaže da može)Hormoški prolaz ode nafta na $100 po barelu.
Iran i Rusija su prijatelji,lako se može desiti da Iran odigra za Ruse,to jest podigne se cijena nafte.
.

Nedaj boze da nam se to desi. Vi (Ameri) ste na konju sto se toga tice. Amerika je uvek gledala svoj interes i obezbedila sebi sigurnost dok mi u EU smo kao ovce, dozvoljavali da nam se namece i radimo protiv svojih interesa.

milutins ::Naravno da svi imamo nerijetko i minuse,
Sve Jug pretpostavljam da si minuse(kao i ja)imao na individualnim deonicama.
Ja sam septembra 2000 imao strašan minus.
Pohlepa,kupim pcclf,zvali su je AOL Azije.
Puknem ko zvečka.
Isto tako 2022 na NKLA. Počelo super,napravim dvije dobre kupovine,izadjem rano (ostavio gro profita) sa nekih $10 k profita.
Odigram risksntno,bez ozbiljne analize,kupim ponovo.
Na kraju gubitak od barem $40 K.
Treba imati stomak prevashodno za ovo

Najgore je uvek bilo sa novim deonicama koje su se pojavile na berzi. To jest drzavne firme kao naprimer Svedski telecom koji je ranije bilo u drzavno vlastnistvo.

A no Volvo Cars nije bas zlato uporedjeno sa Volvo AB.

Nedaj boze da nam se to desi. Vi (Ameri) ste na konju sto se toga tice.

Bili bi mi na konju da nemamo magarca, predsjednika drzave.
Zbog njegovih "vizionarskih" postupaka ispraznili smo drzavne rezerve a smanjili proizvodnju vlastite sirove nafte.
Inace, najveci dio nam dolazi iz Kanade, (oko 60%) Meksiko i Brazil (10%). Ostalo su braca sa Bliskog Istoka.

Nemam vremena za berzu. Milutins je napisao da provede 4 sata dnevno prateći berzovne izvještaje. Ja nemam toliko ni u ludilu.
To je vrlo ozbiljna zanimacija, ne ide to tek tako " malu ću da bacim oko".

Doktor Živago ::Nemam vremena za berzu. Milutins je napisao da provede 4 sata dnevno prateći berzovne izvještaje. Ja nemam toliko ni u ludilu.
To je vrlo ozbiljna zanimacija, ne ide to tek tako " malu ću da bacim oko".

Normalno, kako se kaze? Vreme je novac.

Kao i svaki biznis, treba vremena, znanja i startnog kapitala. Uz to ide i briga, sekiracija sa padovima i uzponima.

Napraviti novac na berzi je veoma teško,zahtjevan posao. Ne preporučujem nikome da to radi iz hobija,naročito ne investiranje u individualne deonice.
Znači investirati u indexe.
Najveći neprijatelj berze je neizvjesnost. A toga je u ovo vrijeme na pretek.
I bez ovih najnovijih dogadjaja (Iran/Izrael) imamo trenutno dva ključna problema,barem za one koji investiraju u ciklične sektore. Očekivali smo smirivanje inflacije (na nekih 2%)u 2024 i smanjivanje interesne stope 3x 0.25 poena do kraja ove godine?
Ništa od toga.
To nam govori da će ostatak godine biti veoma turbulentan sa mnogo framatičnih padova i uspona.
Dodaj još tome paniku i dobili smo recept za disaster.

Dodaj i cinjenicu da je ovo izborna godina...

Plus Kina.
Strahovita ekonomska sila, počelo sa zezanjem (jevtina radna snaga, proizvodnja dijelova za američku industriju),sada su u vrhu i u high tech sektoru.
Mogu da proizvedu sve živo i to u neograničenim količinama.
Pod kontrolom drže sektor električnih automobila i solarnih panela.
Za ekonomije zapadnih zemalja Kina je već sada noćna mora.

Ponekad i sasvim mala sitnica, npr. kad u toku leta otpadnu vrata na avionu ( ) moze da bude veliki faktor. Na kraju prosle godine, jedna dionica Boeinga (da podrzim lokalnu ekonomiju) bila je cca $252. Trlja Petrasin ruke... Jutros $167. Pomnozi sa 750 pa vidi dje sam

Samo te Natenjahu može izvaditi.
Hajde Perice sada budi pametan? Držati ga i nadati se masovnom sukobu Izrael Iran ili prodati?
Ko smije sačekati 24 April i boingov finansijski izvještaj?

Kupljeno polovicom 2022, mislim da se vrtio negdje oko 140.
Tako da je dobitak pjela inflacija pa sam otprilike na nuli. Al' da boli, boli.
Neka ga nek' stoji, Boeing je prevelik da ga drzava pusti da propadne.
A rat mi nece bas puno pomoc'.
Izrael od Boeingovih proizvoda ima najvise F-18. A oni se vise ne prave.
A dronovi i vodjene bombe nisu dovoljne da nas vrate na predjasnji nivo.
Dok se ne rascisti ovo sranje u komercijalnom sektoru, bice tako kako je.
Lockheed bi dobro pros'o (F-35)

Air Dinamics?