JNA - vojnički dani

U vrijeme dok je moj otac bio na službi, garnizon Raška je imao taj status, ili se barem tako pričalo.

Goran9030 ::U vrijeme dok je moj otac bio na službi, garnizon Raška je imao taj status, ili se barem tako pričalo.

Pitacu mog brata od Tetke (tvog imenjaka). On je sluzio tamo. Bio sam mu u posetu 1982 godine.

Ti vojnički dani su nesto neponovljivo.
Ja sam bio običan vojnik.
Ni razvodnik nisam bio.
No, tu noć kad sam nazvao ppžarnog, svi drugovi su se budili bez pogovora, lao jedan. Svi smo razmišljali jednako.
Da pomognemo.
Uostalom, zadaća vojske u miru, i jeste da pomaže građanima gdje god može.
Mi smo tim nasim potezom spasili ljudske živote.
Čak i ja, koji kad vidim iglu i treba da mi vade krv, odmah problijedim i padam u nesvijest.
Sva sreća, lezali smo.
Kad smo završili, malo prije 05,00 smo se najnormalnije vratili, ja na posao, oni u spavaonicu.
Ma neponovljivo.

bez obzira sta se sve kasnije izdesavalo Slavonija i Slavonski Brod mi je ostao u lepom secanju

SveJug ::

Doktor Živago ::, kasarna u Gospiću je važila za nekalav kazneni puk u smislu da je većina starješina tamo završila po kazni.
To može ev.razjasniti Pera ili Ness, ali tada se o tome naveliko pričalo.
Sto je istina ne znam, ali znam da niti jednog dana nagradnog odsustva nisam dobio.
Nažalost.

To se pricalo i za Koprivnicu. Mi dobijali odande vojnike za strazu.

Nisu postojali nikakvi kazneni garnizoni, niti kaznene jedinice. Samo su ih takvim doživljavali oni koji su službovali u njima zbog različitih razloga. Najčešće su to jedinice u kojima je nešto "čvršća" disciplina ili napornija obuka zbog raznih razloga.

Volio bih vidjeti ovdje jos neke AVL sa bivseg nam mjesta virtualnog druzenja da odgovore na ovakva i slicna pitanja. Onako, iz prve ruke.
Ne ono, moj-brat-od-tetke-je-bio-cata-kod-mamule.
Mislim da bi bilo zanimljivo.

Koji su to razlozi druze Poručniče?.
Nas su tjerali ko vrag grešnu dušu, sto narod kaze.
Usiljeni marš pod punom opremom kroz snijeg od 50 cm, a jbg.dužili smo i one ašovčiće( moj bio američki iz 1944.) I to 12 km do poligona Medak. Samo sto smo bili proleterska jedinica?
4 čovjeka su nam se skoro smrzla do kraja, bilo je minus 12, sva sreca su jedinice saniteta bile pripravne i sa vozilima,pd. Pinzgauerima.

Da se nadovežem na druga Peru.
Nas East&West je bio vrlo ozbiljan čovjek i on bi nam..onako, iz prve tuke mogao odgovoriti na par pitanjaca iz ove teme...

Doktor Živago ::Koji su to razlozi druze Poručniče?.
Nas su tjerali ko vrag grešnu dušu, sto narod kaze.
Usiljeni marš pod punom opremom kroz snijeg od 50 cm, a jbg.dužili smo i one ašovčiće( moj bio američki iz 1944.) I to 12 km do poligona Medak. Samo sto smo bili proleterska jedinica?
4 čovjeka su nam se skoro smrzla do kraja, bilo je minus 12, sva sreca su jedinice saniteta bile pripravne i sa vozilima,pd. Pinzgauerima.

Najčešće od predviđenih zadataka za slučaj iznenadnog napada ili neposredne opasnosti od agresije. Te jedinice bi trebalo da prihvate prvi udar okupatora i obezbijede djelimičnu ili potpunu mobilizaciju stanovništva.
Ja sam tada mislio da svaki vojnik treba da bude, najprije pješadinac, pa onda sve ostalo i približnih fizičkih i borbenih sposobnosti, osim specijalizovanih...
Na stažiranju u Ljubljani, kao pitomac, obučili bsmo kluvare da se odbrane i u slučaju hemijskog napada, odbiju napad i nastave sa kuvanjem u otežanim uslovima i sa maskama. Pri markaciji, usput smo prolazili pored poligona dobrovoljki i bacili im par suzavaca. To proplakalo i raštrkalo se na sve strane, iako su imale istu opremu kao moji vojnici..,

Drugi su razlozi neuslovnost garnizona, udaljenih od većih centara, uglavnom ostrvski, ili planinski garnizoni i krasni tereni, poput Bileće...

21. juna 1987. godine otišao sam na odsluženje vojnog roka... Navršeno 36 g. od tada.
#Zadar

Doktore, ko že omenjaš lopatko, vi ste imeli že moderno opremo. Ko sem jaz služil vojsko smo imeli še lopate Wehrmachta. Niso bile zložljive.

Tako, da se malo spomniš na "ašovčič" tu je nekaj slik. Lopatka ima original ameriško futrolo. Razen zadnjih slik lopatke (to je že druga, tudi ameriška iz leta 1944), ki pa ima JLA usnjeno futrolo. Obe lopatki sta iz moje zbirke.

Nemško lopatko pa imam nekje v kleti. Ko jo najdem, jo poslikam.

Doktor Živago ::Koji su to razlozi druze Poručniče?.
Nas su tjerali ko vrag grešnu dušu, sto narod kaze.
Usiljeni marš pod punom opremom kroz snijeg od 50 cm, a jbg.dužili smo i one ašovčiće( moj bio američki iz 1944.) I to 12 km do poligona Medak. Samo sto smo bili proleterska jedinica?
4 čovjeka su nam se skoro smrzla do kraja, bilo je minus 12, sva sreca su jedinice saniteta bile pripravne i sa vozilima,pd. Pinzgauerima.

Ja doktore, to je bil vojaški dril. Poznajo ga vse vojske. Urjenje Ameriški Tjulnjev traja eno leto, že po prvih tednih jih odpove skoraj polovica. Urjenje obsega prenašanje posekanega drevesa skozi močvirje z aligatorji, in še marsikaj drugega. na prvi pogled je vse skupaj neumno početje, vendar spada med urjenje. Tudi Spetsnaz ali Naval Commandos, da sploh ne omenjam Izraelcev (Shayetet 13 kot najbolj neusmiljeno enoto, ki spada direktno pod MOSAD) imajo podobna urjenja.

Omenil si pohod 12 km sredi zime. Ko sem bil v Nišu v šoli bi za nas 12 km bil sprehod, vsak dan smo morali prehoditi najmanj 30 km (na terenu pa smo bili tudi do 10 dni), pozimi ali poleti, v mrazu ali vročini. In ni bilo tako redko, da so kakšnega vojaka odpeljali sredi urjenja v Vojaško bolnico Niš, zaradi ozeblin. Poleti pa zaradi sončnega udara.

Pa moram priznati, da nimam nobenih posledic, pridobil sem kondicijo, ki mi verjetno še danes koristi. In danes lahko s ponosom rečem, bili smo vojaki in ne mevže. Kar danes mamini sinčki ne morejo reči. Mobilnik od jutra do večera, za vse ostalo pa poskrbi mamica. ne glede na to koliko je takšen mamin sonček star.

Ne bom več dalje pisal. Bi se mogoče še komu zameril.

arcibald01 ::

Ovakva stvarčica uvijek dobro dođe. Prošle godine sam kupio neku sklopivu lopatu za svaki slučaj. Naime, znalo mi se ponekad desiti da zatreba.
Istina, nema više snijega kao nekad , ali zna se naići na kakvo blato ili rahlu zemlju.
Znam da Doktor i Pera već zamišljaju po kakvim se ja to lenijama vozim, ali ne bi vjerovali da kilometar ili malo više makadamom ili nekom poljskom cestom može skratiti relaciju za 10-15 km.

arcibald01 ::

Doktor Živago ::Koji su to razlozi druze Poručniče?.
Nas su tjerali ko vrag grešnu dušu, sto narod kaze.
Usiljeni marš pod punom opremom kroz snijeg od 50 cm, a jbg.dužili smo i one ašovčiće( moj bio američki iz 1944.) I to 12 km do poligona Medak. Samo sto smo bili proleterska jedinica?
4 čovjeka su nam se skoro smrzla do kraja, bilo je minus 12, sva sreca su jedinice saniteta bile pripravne i sa vozilima,pd. Pinzgauerima.

Ja doktore, to je bil vojaški dril. Poznajo ga vse vojske. Urjenje Ameriški Tjulnjev traja eno leto, že po prvih tednih jih odpove skoraj polovica. Urjenje obsega prenašanje posekanega drevesa skozi močvirje z aligatorji, in še marsikaj drugega. na prvi pogled je vse skupaj neumno početje, vendar spada med urjenje. Tudi Spetsnaz ali Naval Commandos, da sploh ne omenjam Izraelcev (Shayetet 13 kot najbolj neusmiljeno enoto, ki spada direktno pod MOSAD) imajo podobna urjenja.

Omenil si pohod 12 km sredi zime. Ko sem bil v Nišu v šoli bi za nas 12 km bil sprehod, vsak dan smo morali prehoditi najmanj 30 km (na terenu pa smo bili tudi do 10 dni), pozimi ali poleti, v mrazu ali vročini. In ni bilo tako redko, da so kakšnega vojaka odpeljali sredi urjenja v Vojaško bolnico Niš, zaradi ozeblin. Poleti pa zaradi sončnega udara.

Pa moram priznati, da nimam nobenih posledic, pridobil sem kondicijo, ki mi verjetno še danes koristi. In danes lahko s ponosom rečem, bili smo vojaki in ne mevže. Kar danes mamini sinčki ne morejo reči. Mobilnik od jutra do večera, za vse ostalo pa poskrbi mamica. ne glede na to koliko je takšen mamin sonček star.

Ne bom več dalje pisal. Bi se mogoče še komu zameril.

Slažem se sa Arčijem. Šetnja od 10-12 km je nama bila skoro svakodnevica. Naravno, sa punom opremom.
Dva puta smo imali malo duže marševe, nekih 40-tak km - prvi puta smo od naše kasarne prošetali do negdje pred Porečom, pa smo tamo prenoćili i vratili nas nazad kamionima. A drugi puta smo dio puta išli kamionima, pa nas istovarilo i pješke do Motovuna.
Srećom, bili smo mladi i utrenirani. Jutarnja fiskultura je bila odmor u odnosu na jutarnje trčanje. Tko god je bio u kasarni 1. maj znat će o čemu govorim. Pista je bila praktički u ravnini mora, a trčalo se uzbrdo prema kapiji, pa nazad. Ne znaš šta je gore - trčanje uzbrdo (osobito za nas ravničare), ili spuštanje nizbrdo i "kočenje". A pola brigade trči ispred ili iza tebe. Nema stajanja.
Jedino nismo pješačili kroz snijeg, ali to ne znači da se nekoliko puta nisam probudio ispod snijega ili da ga '85/86 nije bilo u Puli i okolici.

Znam da Doktor i Pera već zamišljaju po kakvim se ja to lenijama vozim, ali ne bi vjerovali da kilometar ili malo više makadamom ili nekom poljskom cestom može skratiti relaciju za 10-15 km.

Aha, aha.
Meni sve to mirise na neka svalerska posla al' nek' ti bude skracivanje relacije.

Goran9030 ::

arcibald01 ::

Ovakva stvarčica uvijek dobro dođe. Prošle godine sam kupio neku sklopivu lopatu za svaki slučaj. Naime, znalo mi se ponekad desiti da zatreba.
Istina, nema više snijega kao nekad , ali zna se naići na kakvo blato ili rahlu zemlju.
Znam da Doktor i Pera već zamišljaju po kakvim se ja to lenijama vozim, ali ne bi vjerovali da kilometar ili malo više makadamom ili nekom poljskom cestom može skratiti relaciju za 10-15 km.

Tudi jaz imam v avtomobilu zložljivo lopato. In ne takšno USA iz leta 1944. nekaj novejšega, pa tudi stvar ki jo (je) uporabljala vojska. Zloži se tudi ročaj, tako da je s futrolo vse skupaj veliko mogoče 200 mm x 200  mm. Bom poslikal.

Znao sam ja tko će se prvi javiti... terenac koji vozi veliki auto kako ne bi zapao negdje u bespućima srednjeg Zapada.

arcibald01 ::

Goran9030 ::

arcibald01 ::

Ovakva stvarčica uvijek dobro dođe. Prošle godine sam kupio neku sklopivu lopatu za svaki slučaj. Naime, znalo mi se ponekad desiti da zatreba.
Istina, nema više snijega kao nekad , ali zna se naići na kakvo blato ili rahlu zemlju.
Znam da Doktor i Pera već zamišljaju po kakvim se ja to lenijama vozim, ali ne bi vjerovali da kilometar ili malo više makadamom ili nekom poljskom cestom može skratiti relaciju za 10-15 km.

Tudi jaz imam v avtomobilu zložljivo lopato. In ne takšno USA iz leta 1944. nekaj novejšega, pa tudi stvar ki jo (je) uporabljala vojska. Zloži se tudi ročaj, tako da je s futrolo vse skupaj veliko mogoče 200 mm x 200  mm. Bom poslikal.

Evo. To lopato sem mislil. Vedno jo imam v avtu. Doslej je še res nisem potreboval, pa nikoli se ne ve. Je pa kar kvalitetna, je jeklena.