JNA - vojnički dani

Svečana obaveza na današnji dan!

Red za marendu u JNA:

Aljoša Asanović, Fadilj Vokri, Darko Pančev, Dejan Savićević i Zvonimir Boban

Bivši predsednik Slovenije - Borut Pahor.
Služio u Postojni 1982/83 godine

sloba1 ::Bivši predsednik Slovenije - Borut Pahor.
Služio u Postojni 1982/83 godine

Rodjen u Postojni u sluzio u Postojni?!  Vec u ranim danima je bio uspesan. Nije to lose.

Napisao sam da je moj put za JNA pocelo jod 1975 godine i evo i istorije uvezi toga.

1975-e vec napunio 20 godine i nikakakve informacije ili poziv za vojsku. Jedini odgovor sam mogao dobiti u vojni odsek u Pancevo. Zato za vreme Bozicnih i novogodisnjih praznike seo na voz i pravac Jugoslavija.  

U vojni odsek mi objasnise da me nema nigde u YU papirima. Posto sam se kao dete odselio u inostranstvo nigde se nisam vodio u knjige i evidencije. (Posle se ustanovilo da smo puno nas imali papire u ministarstvo vanjski poslova u Beograd).
Prvo sto sam morao uraditi je da sredim izvode iz maticnih kniga u rodno mesto. Napraviti licnu kartu i posle toga poceo proces oko regrutacije.
Kao prvo isao sam na lekarsku kontrolu u garnizonsku ambulantu u Pancevo. Tu je bilo sve OK pa me uputila na VMC Karaburma, Beograd. I tu je sve bilo OK pa sledeci korak je bila varedna regrutacija u Novi Sad, Petrovaradinska tvrdjava.
Sva moja putovanja su imala neke avanture pa i sa tim lekarsskim pregledom na VMC.
Dok smo cekali na red, pored mene sedeo jedan decko i bio veoma nervozan, mrzovoljan, ljut i psovao sve redom. Pogotovo dve osobe koji su bili sa njim. Pri pricanju se izpostavilo da je jedan bio njegov brat a drugi zet.
Ziveli u Francusku i decko se uhvatio loseg drustva pa ga oni doveli u Jugu da sluzi vojsku i tako ga sklone.
Izpostavilo se da i oni idu u Novi Sad pa vele, ajde ti sa nama sa kolima. I tako ja sutradan sa njima. Zavrsili sve papire isti dan, kako ja tako i on i predali to vojnom odseku u Pancevo i tu se nasi putevi razidjose. (Ali se opet sreli nakon 7 godine).

Regrutovan sam u rod artiljerija, (mislim haubice 155 mm) i rekose mi da cu biti pozvan u JNA krajem Februara ili pocetkom Marta.
Po povratku u Svedsku, prodao kola i uzeo slobodno sa posla i sredinom Februara opet pravac Juga. Javljam se vojnom odseku u Pancevo kada oni, ”Nemoze to samo tako, neide se u vojsku kada ti hoces, pozvacemo te kada te trebamo”.
Posle mesec dana i ja se vratim natrag u Svedsku. Javim se na posao, a Svedjani razumni, svatise moje probleme i dobijem natrag svoj stari posao.
Ovo je bilo Februar 1976-e godine, prodje jedna godina, skoro i druga godina, nikakvih poziva iz vojnog odseka. U isto vreme mi iztice pasos i YU konzulat nece mi produziti pasos posto nisam sluzio JNA.
Ja zeljan putovanja, odem u policiju i zatrazim Svedski pasos/drzavljanstvo. Znali Svedjani da smo imali problema oko sluzenja JNA i u roku od 3 meseca ja dobio Svedski pasos i opet moga putovati.

Avgust 1978-me YU konzul svrati u nas klub. Pri pricanju sa njegovim soferom, izpostavi se da je JNA sluzio u Belu Crku kod mod rodjaka pa mu ja izpricam moj problem. Konzul to cuo ”na jedno uvo” i rece mi da kada resim da odem dole, sredi ce mi da u roku od 30 dana odem na odsluzenje vojnog roka.
Ja to uzeo za ozbiljno i krajem Septembra sa burazom (ja tako zvao sina moje macehe), u konzulat gde mi oni daju putni list (nisam imao pasos) i 2 pisma sa ostrim naredjenjem da ta pisma pokazem samo u vojni odsek. 1 Oktobra seli na avion i pravac Juga. U vojni odsek predamo ta pisma kada oni sa izvinjenjem da nisanm se trebao zaliti Konzulatu i da ce odmah videti gde da me posalju. Za buraza sredili regrutaciju za par dana.
Meni prepravili rod regrutacije u tehnicku sluzbu a njemu u sanitetsku sluzbu. Nakon 2 nedelje stizu pozivi za 10 Novembar.

Otac dosao iz Svedske i sa Beogradskog aerodroma isti dan nas izpratio. Mene za Ljubljanu a a buraza za Dubrovnik i dalje za Trebinje.

Za 29 Novembar polaganje svecane obaveze kada je ova slika nastala i prvi izlazak u grad.

Nekima je tesko padalo da su u Ljubljanu gde je klima, kultura i nacin druzenja bili malo drugaciji od njihovog kraja. Meni pak ne.  Puno toga me podsecalo na Svedsku ali u sivo maslinastu uniformu.
22 Decembar, dan JNA i saznajemo da nas 5 vojnika i 2 desetara u vodu dobijamo 5 dana odsustva za docek nove godine. Zamislite, guster od 40 dana i dobija odsustvo za novu godinu.
Petak 29 Decembar, nas trojica posle rucka pravac Brnik i sa vecernjim letom za Beograd.

Na dan nove godine probudim se sa bolovima i sklocnom zglobu (leva noga) i povisenom temperaturom. Taj dan prelezao ali se otok prosirio i na desnu  nogu. Predvece sve to preslo i na koleno. Zglobovi otecene kao baloni.
2 Januar trebam se vratiti u kasarnu za koje nemam nikakve sanse. Nemogu na noge stati. Sreca moja da mi je bio kuci rodjak koji je bio aktivno vojno lice u Belu Crkvu.  Stavio me u kola i odvezao u garnizansku ambulantu u Pancevo gde me smestise.
Tu prelezao dva 2 dana ali mi se sve to pogorsalo pa me ambulantom prebacili na VMC u Beograd i posle pregleda dalje na VMA.

Na VMA sam proveo 40 dana odakle me uputili u Rimske Toplice na rehabilizaciju.

Tu sam uspeo da se skroz oporavim. Uspeo sam ojacati sve misice i da hodam normalno. Posle 30 dana rehabilitacije dobio otpusnu listu i vratio se na VMA Beograd.

Posle 10 dana detaljnog pregleda dobio otposnu listu i pravac Ljubljana.

Iz Ljubljane otisao 29 Decembra i vratio se 27 Marta. Secam se da sam se vratio nocnim vozom i da sam u kasarnu usao u jutarnjim casovima gde me je dezurni oficir zaustavio, trazio objavu gde je pisalo povratak 3 Januar. Nije hteo slusati moje objasnjenje i pogledati otpusnu listu iz VMA vec pozvao mog kapetana koji je poslao desetara po mene.

U isto vreme je obuka bila gotova i cekalo se prekomanda. 2 Aprila nas poredjali na pistu, procitali prekomande i poslepodnevnim vozom pravac Osijek za gde sam dobio prekomandu.

Osijek, Crvena kasarna u centru grada sdruge strane pijace koju razdvaja jednosmerna ulica. Mala kasarna sa ca 80 vojnika. Mi tehnicka sluzba, vezisti koji su bili vezani uz belu kasarnu, jedna desetina plavaca koju samo tu spavali i radili nesto na aerodrumu koja je tada bila u izgradnji. Bila je i jedna mala grupa vatrogasaca koji su bili stacionirani tu. Ni oni ni plavci nisu davali neku vrstu dezurtsva.

SveJug ::Nekima je tesko padalo da su u Ljubljanu gde je klima, kultura i nacin druzenja bili malo drugaciji od njihovog kraja. Meni pak ne.  Puno toga me podsecalo na Svedsku ali u sivo maslinastu uniformu.
22 Decembar, dan JNA i saznajemo da nas 5 vojnika i 2 desetara u vodu dobijamo 5 dana odsustva za docek nove godine. Zamislite, guster od 40 dana i dobija odsustvo za novu godinu.
Petak 29 Decembar, nas trojica posle rucka pravac Brnik i sa vecernjim letom za Beograd.

SveJug, u tom delu smo isti. Ja sam ušao u JNA, u Kovin, 12.11.1976 (dva dana kasnije ali dve godije ranije od tebe    ) i za novu godino 76/77 dobio odobreno odsutsvo. Isto tako i za sledeču 77/78 novu godinu dobio dozvolu i išao kuči.

Nama koji smo dosli iz tehnicke obuke, glavna nam odgovornost bila da radimo sa civilnim majtorima i posle rucka smo bili slobodni. Bilo je 5 automehanicara i jedan autoelektricar.
Od mehanicara se najvise secam majstora Viduku koji nam je puno toga objasnio i naucio sa veoma velikim strpljenjem.
Majstor Nikola je pak je bio suprotnost. Humorista, komicar koji je sve svacao za salu ali isto veoma dobar i precizan majstor.

Radionice.

Ulevo su bili auto mehanicari