JNA - vojnički dani

A udesno auto elektricari

U vod je dosla i jedna grupa pesadinaca iz Koprivnice koji su nam jednu nedelju pomagali u radionici a drugu nedelju davali strazu u Tenje sa jednim stazistem (koji mi je posta najbolji drug).

Prvi mesec sam bio zaduzen za KPS (ovde). Dezurtvo se davalo od 06 – 18 casova.

Posle mesec dana dobio sam dezurtvo na ulaz u kasarnu. Do samog ulaza u kasarnu, na levu stranu je bila mal prijavnica i dezurstvo se davalo u svecanu uniformu sa uprtacima i samo sa pistoljem. (To je bilo jedino strazarsko mesto oko cele kasarne). I ovde se dezurtsvo davalo 12 sati od 06 -18 i od 18-06 casova.

Kao sto sam i ranije napisao, dosta toga proputovao, bio malo zreliji/izkusniji od vecine. Nisam se puno izticao vec uradio to sto se trazilo i drzao nizak profil. Zato sam se prve dane Juna iznenadio, kada mi stariji vodnik kazao da ga sutradan sacekam obucen u svecanu uniformu, bez uprtace i cizme jer idemo kod Kapetana na razgovor. Znam da nisam nista uradio i zasto da idem na raport? Te noci skoro oka nisam sklopio razmisljajuci celo vreme da nesto ima sa mojim boravkom u Svedsku.
Odmah ujutro video stariji vodnik da sam jako nervozan pa mi objasni da cu postati novi kurir. Toliko sam se sokirao da nista se ne secam od posete Kapetanu. Spasio me stari cata Kovac koji mi je za nedelju dana objasnio sve sto je trebalo znati.
Kancelariju sam delio sa porucnikom sa kojim sam obavio dosta razgovora. Kako o mom poslu, emigraciji, seksualnog zivota u Svedsku.

Ovo sa seksualnim životom u Švedsku bi mogao malo pobliže i detaljnije objasniti kolegama na Forumu Južni

Doktor Živago ::Ovo sa seksualnim životom u Švedsku bi mogao malo pobliže i detaljnije objasniti kolegama na Forumu Južni

Mislim da to iz perioda 70-ih je nesto zastarelo i da je sve to i kod vas moderniziralo.

U Julu mesecu smo i ja i buraz koristili redovno odsustvo kada su nam dosli roditelji iz Svedske, na godisnji odmor. Tada je nastala i ova slika. (On je posle obuke u Trebinje, dobio prekomandu na aerodrom u Pulu.)

Priblizava se 22 Decembar, svi ocekuju neku nagradu. I normalno da su svi govorili da sam ja taj koji dobijam znacku a jedan koji je bio zaduzen za politicka pitanja dobija 7 dana. Medjutim izpalo obratno. Svi su se cudili da kurir komandanta kasarne nedobije znacku. To se nikada do tada nije desilo. Ne barem po pricanju staresina.
Posle mi je Porucnik objasnio da je clanstvo u partiji bio jedan od uslova za dobijanje znacke. A ja taj uslov nisam izpunjavao. Dali je to bilo izgovor ili ne, nikada nisam saznao.

Za novu godinu dobio opet odsustvo i po povratku poneo civilku jer po brojanju, trebao sam se skinuti 28 Januara.

Za docek nove 1980 godine Tito se razboli i zaglavi u Ljubljansku Bolnicu.  U isto vreme Rusi i Madjari prave neku vezbu na Jugoslovensku Madjarsku granicu. Tito sve bolesniji. Tenkovska iz Bele izlazi iz kasarne na neku vezbu. Nama se ukida izlazak u grad. Punimo baterije za nas vozni park sa pokretnim radionicama i spremamo u pripremno stanje.
Meni Kapetan uzima moju dozvolu za izlazak u grad koja je vazila od 00-24 i prepravlja za izlazak samo izmedju 07-15 casova po sluzbenoj potrebi.  Odjednom pozivaju se rezervisti na vezbu i smestaju se kod nas. Malte ne i oni bili pod istom disciplinom kao mi.
U isto vreme mi se priblizava dan skidanja. Praksa je bila da nedelju dana pre skidanja odredi se novi kurir koji bi se naucio duznosti. Pitam ja Kapetana, ko ce me zamenuti, a on: Recicuti kada bude vreme.
Posto je dan skidanja padalo na Ponedeljak, vojnici su se pustali kuci vec u Petak pa sam pomislio da ce i samnom tako biti. Dodje i Ponedeljak 21 Januar, samo jos ta nedelja do mog skidanja a ja nedobijem zamenika.
U Petak 25 Januara kaze mi Kapetan ime jednog vojnika koji ce me zamenuti i da ga za vikend naucim kako znam, jer se u Ponedeljak skidam.
Kakva je to radost bila. Kako se samo to proslavilo u kantin, ni pozarnog u auto parku nismo zaboravili.

Ponedeljak 28 Januar, ja obukao civilku. (Vece pre toga sve spakovao u satorsko krilo i spremno za razduzenje). U kancelariju 3-4 staresine i na moje mesto sedi novi cata. Cekamo Kapetana i Porucnika, kome sam obecao skuvati jos jednu kafu i posle da se prosetam kasarnom, oprostim od satresine i majstora po radionicama.
Stize kapetan, mrzovoljan kao i obicno, nesto samo promrmlja, ode u svoju kancelariju i zatvori vrata za sobom.
Neprodje 10 minuta zazvoni telefon. Javi se jedan stariji vodnik sa recima: Da, razumem druze Kapetane, recicu mu.
Okrene se prema meni i kaze: PO NAREDJENU IZ KOMANDE, DO DALJNJEG NEMA ODLASKA KUCI. Ja to smejuci se svatio kao salu. On ponovi to sa ostrijim recima. Tajac i mrtva tisina u kancelariju.
Novi cata se pokupi i ode u radionicu na svoje staro zaduzenje a ja u spavaonu i opet obucem uniformu. Svaki dan sam odlazio u komandu gde sam odnosio i primao raznu postu, tako i taj dan.  Obicno sam imao kontakt sa KIK Djekicem i sa KIK Jaksicem. Zacudise me da sam i dalje u uniformi. Ja im objasnim o cemu je rec i obojica su se iznenadili jer tako neko naredjene im nije bilo poznato.
Pri povratku u kasarnu, kaze mi kapetan da je to naredjenje bilo pogresno i da se razduzim pa posle mogu kuci. (U vise navrata, cak i dan danas mislim da je to bilo Kapetanovo ”maslo” zbog necega i tako mi se svetio).
Jedva sam uspeo naci zastavnika da se razduzim. Pozdravio se samo sa najbliznjima i u 15.00 casova me Porucnik izpratio iz kasarne.

Odmah sutradan predao papire u vojni odsek. Dobio potvrdu da sam odsluzio JNA i napravio novi pasos.

U JAT-ovo predstavnistvo me cekala avionska karta koju mi je bivsa Hanuma poslala i 9 Februara preko Kopenhagena vratio sam se u Svedsku.

Pisao da sam se do Novog Sada vozio sa nekima iz Francusle. Evo nastavka....

1982 godine pri povratku iz CG dosli do Raske da posetimo brata od tetke koji je tu sluzio JNA.
Kaze on meni na prijavnici, - Ajde izvuci i mog druga. Prijavili posetu i njemu i dogovor bio da se nadjemo kod autobuske stanice. Tu je bio neki hotel/motel.
Pri pozdravljanju gledam ja tog decka i deluje mi jako poznat. Primeti on da ga ja nesto extra gledam i upita, dali je sve OK.
Kazem mu da mi je jako poznat od nekun. Nemoguce rece on. Kao dete sam otisao u Francusku pa nemoguce da me poznas.
Tu sam se setio i objasnio mu odkuda ga se secam.  Raska 1982 godine.

To je bilo samo jedna mala anekdota sa moji putovanja, a ima ih dosta.

'Uskoro će opet snegovi da veju, vetar s planine oluju sprema' ...
#Marinko Rokvić

Split, ratna luka "Lora"

Ceremonijal zatvaranja sportskog prvenstva VPO na sportskim terenima u Lori 1977. ili 1978. godine

Vučno vojno vozilo FAP 2832 BST/AV

• poreklo: SFRJ
• motor: OM 403, desetocilindrični
• snaga motora: 235kW
• savlađuje uspon: 60% (40% kao vučni voz)