zaboravljena istorija

Blago vama koji imate plavu krv u žilama (ili ČISTOKRVNO poreklo.) Mi niskog ili mešovitog porekla nemamo čim da se lupamo po prsima , ali smo ipak ponosni podignutih glava svog porekla.

Ma uopšte se tu ne radi o poreklu vec o falsifikovanju istorije.ne postoji ni jedan grad u Evropi gde su nacisti bombardovali narodnu biblioteku i uništili kulturno nasleđe i istorijsko.postoji dobar razlog za to.

Vtikan nudio Titu priznanje komunisticke Jugoslavija a ne nekom Dusanu srpskom caru krunisanje i priznanje. za one koji to ne znaju to Vatikan debelo naplacuje kao i britanska kraljica zemljama komovelta. zasto bi jedna Kanada i dan danas finansirala britanskog kralja???

albanski istoricari tvrde da poticu od ilira i da oni zive na ovim prostorima hiljade godina. notorna laz. cinjenica je da su ih turci doselili sa kavkaza sa danasnje teritorije Jermenije prvo na siciliju pa onda u Albaniju. ali sto kaze Gering 1000 puto ponovljena laz postaje istina

SveJug ::Blago vama koji imate plavu krv u žilama (ili ČISTOKRVNO poreklo.) Mi niskog ili mešovitog porekla nemamo čim da se lupamo po prsima , ali smo ipak ponosni podignutih glava svog porekla.

Mi smo kao familija dugo vremena bili podijeljeni pa su jedni tvrdili da vodimo porijeklo od Njegosa a drugi od Karadjordja.  
Onda je jedan nas rodjak posle godina strpljivog istrazivanja, vozikanja i prikupljanja podataka (bez Googla) sredinom sedamdesetih konacno sastavio porodicno stablo i nasao najdalje, poznate i (crkvenim knjigama) potvrdjene pretke.
Ispostavilo se da smo potomci jednog od dvojice brace koji su tu dosli iz okoline manastira Papraca u istocnoj Bosni.
Prica kaze da su braca uhvaceni u kradji necijeg konja pa su smugnuli da izvuku zivu glavu i utociste nasli na obroncima Trebave.
Za taj dio nema pisanih tragova a ni svjedoka. Pokojni su Petar i Mitar, Turcin kome su ukrali dorata a bogomi i dorat.
Jedino sto je jos ostalo, uvijek malo zastanem i pogledam lijevo-desno kad gdje na livadi ugledam samo kljuse.
To valjda cukundjed  gleda kroz moje oci i trazi belaja.
Toliko o mojoj plavoj krvi i istoriji familije koju znamo jos nas dvoje-troje a posle nas bice zauvijek zaboravljena.

Tako ti je to kad ne možeš naći tri svjedoka... pfuuu kakvi su ti Ameri. Ne bi oni posvjedočili u nečiju korist. A lijepo bi mogao nositi naslov kakvog prestolonasljednika u egzilu.
Siguran sam da bi ti gazda dig'o satnicu barem za 25 centi u tom slučaju.
Nego, pripazi se ti po pitanju kljusadi bez nadzora.
Iz prve ruke znam (evo, prekjučer sam gledao film) da na tom vašem divljem Zapadu vješaju konjokradice. Ovaj što su ga prekjučer zamakli čak nije ni ukrao konja, nego se ispostavilo da je to bio netko drugi, i svima je poslije bilo žao, ali je bilo kasno. On se tako fino klatio na užetu, da su zaključili kako je to odlično upozorenje drugima koji mjerkaju tuđe konje.
Istina, za magarce nisu ništa rekli, ali možda i to nije baš popularno.
Zato bolje pogledaj ako netko ima otvoren auto, spuštena stakla... itd. Za aute vaša policija samo kaže da će istražiti i onda to spremi u ladicu. To sam isto nedavno provjerio u dva filma. Bez problema ukradeš auto, voziš ga na putu prema Kaliforniji, pa ga ostaviš kad ti nestane goriva, a uzmeš onda neki kamionet. I samo gas!!!

Sko sve to imaš dokumenterisano, preporučujem da kontaktiraš Holivud. Možda i dobiješ neki zeleni papirić za tu istoriju.

"Zn'š, ja sam poreklom iz Crne Gore. Ne znam tačno kako se zove mesto, ali moji su negde oko Cetinja." - Petar Božović u monodrami "Čegović".

poručnik ness ::"Zn'š, ja sam poreklom iz Crne Gore. Ne znam tačno kako se zove mesto, ali moji su negde oko Cetinja." - Petar Božović u monodrami "Čegović".

...A kaki smo rodjaci, mogli bi se zenit'....

Gore od zaboravljene istorije je izmišljena istorija kakvu imaju pojedini narodi na Balkanu jer jednostavno ne znaju ni kosu ni sta su. U nekim njihovim kvazi izmišljotinama ide se dotle da Srbi uopšte nisu ni učestvovali u kosovskom boju.svrha ove kvazi tvrdnje je dokazivanje da Srbi pre kosovskog boja nisu ni postojali na ovim prostorima.

vladimir ::Gore od zaboravljene istorije je izmišljena istorija kakvu imaju pojedini narodi na Balkanu jer jednostavno ne znaju ni kosu ni sta su.

Ovu rečenicu ti potpisujem!

I nisi jedini Gorane, čista istina...

Svi znate ko su braca djurovski Bosko i Milko bivši igrači crvene zvezde. Ali malo ko zna da su oni Srbi koje su komunisti prekrstili posle rata u Makedonce.

Ne postoji ta vlast ili sistem koji nekoga može prekrstiti da bude nešto što on nije.
Čitao sam priču Milka Đurovskog i neću je komentirati. Puno toga on piše namjenski kako bi čitaoci "zaplakali".

Goran9030 ::Ne postoji ta vlast ili sistem koji nekoga može prekrstiti da bude nešto što on nije.
Čitao sam priču Milka Đurovskog i neću je komentirati. Puno toga on piše namjenski kako bi čitaoci "zaplakali".

.

moze itekako. moj skolski drug Mile Nakov uopste nije bugarin vec srbin. njegovu familiju su za vreme drugog svetskog rata prekrstili bugarski okupatori a komunisti po zavrsetku rata nisu dozvolili da vrate svoja prezimena.

1914 god AUSTROUGARSKA je odlucila da konacno resi pitanje i Srbije i srpskog naroda na balkanu. iako je 1909 i 1912 izvojevala dve pirove pobede protiv Srbije i srpskog naroda autrougarska nije postigla svoj cilj. Srbija je bila jedan los primer za sve porobljene narode evrope. austrougari su sebi postavili pitanje na koje nisu imali odgovor.
STA AKO RUMUNIJA,SLOVACKA,CESKA,POLJSKA i drugi mali narodi krenu putem Srbije da prave svoje nezavisne drzave na teritoriji Austrougarske.
1909 AUSTRO UGARI izvrsili mobilizaciju 500 000 ljudi da bi anektirali Bosnu i Hercegovinu. to je bila poruka velikim silama ali i Srbiji da se u to ne mesaju
druga mobilizacija je bila 1912 god sa istom porukom da se Srbiji ne dozvoli izlazak na more i da se srpska i crnogorska vojska povuku iz oslobodjenog Skadra. bojeci se rata englezi i francuzi su to prihvatili i na taj nacin je formirana drzava albanija.
ali to nije bio kraj problema sa Srbijom. austrougari su bili ubedjeni da ce carska Rusija koristiti Srbiju za sirenje svog uticaja na balkanu i teritorijalnog sirenja.
1914 ponovo je izvrsena mobilizacija sa ciljem brzog rata protiv Srbije. ali su austrougari oklevali cekajuci da dobiju podrsku nemacke u slucaju da se Rusija umesa u rat. diplomatskim kanalima vrse pritisak na englesku i francusku da se u tom slucaju ne mesaju i ostanu po strani.
kako se to sve zavrsilo svi to dobro znamo.
ni 100godina kasnije pitanje Srbije i srpakog naroda nije reseno po volji zapadnih sila. mi smo tu gde jesmo

vladimir ::1914 god AUSTROUGARSKA  je odlucila  da konacno resi pitanje i Srbije i srpskog naroda na balkanu. iako je 1909 i 1912 izvojevala dve pirove pobede protiv Srbije i srpskog naroda autrougarska nije postigla svoj cilj. Srbija je bila jedan los primer za sve porobljene narode evrope. austrougari su sebi postavili pitanje na koje nisu imali odgovor.
STA AKO RUMUNIJA,SLOVACKA,CESKA,POLJSKA  i drugi mali narodi krenu putem Srbije da prave svoje nezavisne drzave na teritoriji Austrougarske.
1909 AUSTRO UGARI izvrsili mobilizaciju 500 000 ljudi da bi anektirali Bosnu i Hercegovinu. to je bila poruka velikim silama ali i Srbiji da se u to ne mesaju
druga mobilizacija je bila 1912 god sa istom porukom  da se Srbiji ne dozvoli izlazak na more i da se srpska i crnogorska vojska povuku iz oslobodjenog Skadra. bojeci se rata englezi i francuzi su to prihvatili i na taj nacin je formirana drzava albanija.
ali to nije bio kraj problema sa Srbijom. austrougari su bili ubedjeni da ce carska Rusija koristiti Srbiju za sirenje svog uticaja na balkanu i teritorijalnog sirenja.
1914 ponovo je izvrsena mobilizacija sa ciljem brzog rata protiv Srbije. ali su austrougari oklevali cekajuci da dobiju podrsku nemacke u slucaju da se Rusija umesa u rat. diplomatskim kanalima vrse pritisak na englesku i francusku da se u tom slucaju ne mesaju i ostanu po strani.
kako se to sve zavrsilo svi to dobro znamo.
ni 100godina kasnije pitanje Srbije i srpakog naroda nije reseno po volji zapadnih sila. mi smo tu gde jesmo

Iz kog ugla gledišta je sve ovo?

iz ugla austrougarske. odatle i potice propaganda da smo mi neki divlji narod i da hocemo da pravimo veliku Srbiju. nisu oni za dzabe tri puta za 5 godina proglasavali opstu mobilizaciju i podizali pod oruzije po 500000 vojnika. nadali su se brzom i kratkotrajnom ratu a dogodilo se potpuno suprotno.
i 1999 NATO se nadao brzom i kratkotrajnom ratu ni to se nije dogodilo.

vladimir ::iz ugla austrougarske. odatle  i potice propaganda da smo mi neki divlji narod i da hocemo da pravimo veliku Srbiju. nisu oni za dzabe tri puta za 5 godina proglasavali opstu mobilizaciju i podizali pod oruzije  po 500000 vojnika. nadali su se brzom i kratkotrajnom ratu a dogodilo se potpuno suprotno.
i 1999 NATO se nadao brzom i kratkotrajnom ratu  ni to se nije dogodilo.

Aha….a to za NATO, to je već nešto drugo.

Hitlerov ratni brod koji je preživio dvije atomske bombe



Američka ratna mornarica 1. srpnja 1946. usidrila je unutar atola Bikini stotinjak raznih ratnih brodova; rashodovanih nosača aviona, razarača, krstarica, transportera, podmornica... Na niti jednoj palubi nije bilo niti jednog jedinog čovjeka. Ali je zato bilo na tisuće koza, svinja, štakora, miševa i zamoraca. Pilot bombardera B-29 nije bio baš najtočniji, uranio je nekoliko minuta prije devet sati i s visine od 8000 metara ispustio atomsku bombu nazvanu "Gilda", da bi kratko potom na visini od samo 158 metara iznad morske površine nuklearna eksplozija snage 23 kilotona TNT-a razornim udarnim valom i vrelinom od tisuća i tisuća stupnjeva pogodila brodove. Novine su povodom tog testa pisale o razočaranju eksplozijom.

USS Gilliam jest bio doslovno pometen, ali osim njega još samo četiri broda poslana su ravno na dno. Problem je bio u tome što je pilot za 649 metara promašio cilj i udarni val nije bio onakav kako je vojska računala. Ipak, svi brodovi redom bili su apsolutno sprženi, čelični trupovi su im užasno deformirani... Osim jednom brodu; ratni brod "Prinz Eugen" ostao je skoro pa neoštećen

Samo nekoliko dana poslije brod je preživio još jedan nuklearni pokus, ovaj put precizan i već i tim dijelom svoje karijere, kao nuklearni glineni golub, ušao bi u povijest. O njemu je Ingo Bauernfeind upravo objavio knjigu "Prinz Eugen", objašnjavajući ratni put broda od porinuća 1938. Hitler je s brodom imao velike planove. Osobno je u Kielu nazočio kad je 22. kolovoza Magdolna Horthy, supruga budućeg mađarskog kvislinga Miklosa Horthyja, krstila brod. Tri godine poslije brod dug 210 metara i naoružan topovima kalibra 20 centimetara isplovio je na Atlantik skupa s bojnim brodom "Bismarck", čeličnim ubojitim plovećim monstrumom, kako bi po Atlantskom oceanu napadali britanske trgovačke brodove koji su na liniji iz SAD-a i Kanade održavali Veliku Britaniju na životu usred nacističke ratne invazije na Europu. "Prinz Eugen" vrlo brzo je došao na glas kao "sretan brod".
Prvo što je još i prije odlaska na prvi zadatak još 2. srpnja 1940. preživio direktne pogotke tijekom bombardiranja. Drugo, kad je već isplovio, od "Bismarcka" se odvojio i stao sam vrebati britansku trgovačku flotu kratko prije nego što će "Bismarck" naletjeti na britansku kraljevsku mornaricu i izbušen otići na oceansko dno s više od 2000 ljudi na palubi. Teško je i zamisliti kako bi se brod izvukao da je morao dijeliti ratnu sudbinu "Bismarcka".
Konačno, 1942. uspio se probiti kroz britansku blokadu u kanalu La Manche, kroz rojeve aviona i torpeda kojima su ga ciljali, i sigurno se vratio u Njemačku. Ostatak rata proveo je kao brod za vježbu mornarima, te u posljednjim ratnim mjesecima kao brod za prijevoz njemačkih izbjeglica preko Baltika. Kraj rata dočekao je usidren u Kopenhagenu kao najveći preživjeli njemački ratni brod. Oko njega su se žestoko svađali Britanci i Sovjeti kome će pripasti. Amerikanci za brod nisu bili ništa posebno zainteresirani, ali im je ipak pripao kao ratni plijen nakon tombole koju su saveznici organizirali jer se drugačije nisu mogli dogovoriti. Ušao je u Američku ratnu mornaricu sada kao USS Prinz Eugen, i to sa 574 njemačkih članova posade koji su Amerikancima trebali objasniti sve tehničke detalje. Američki inženjeri bili su impresionirani i lako je moguće da su našli načina za mnogo od onoga što su zatekli, primijeniti u budućoj američkoj ratnoj brodogradnji. I nakon što su s njega poskidali svu ratnu opremu, poslali su ga na Pacifik. Kao planiranu žrtvu nuklearnog udara u testovima na Bikiniju. Nakon prvog testa, USS Prinz Eugen s ostalim brodovima bio je metom i drugoga. Ovaj put atomsku bombu smjestili su na dubinu od 27 metara.
Kakav je to bio vatromet... U trenutku eksplozije milijuni litara vode suknuli su u vodeni stup koji je dosezao kilometrima u zrak. Brod koji je bio točno iznad mjesta eksplozije, rastrgan je u sekundi. Bikini su pogodili valovi visine 30 metara. Na oceanskom dnu ostao je krater dubok devet i širok 600 metara, a podrhtavanje tla na zapadnoj obali SAD-a osjetilo se kao potres magnitude 5,5. Ratni brod "Arkansas" potonuo je kao da je od papira. Nosač aviona "Saratoga" rascijepanog trupa poslan je na dno. USS Prinz Eugen preživio je i to, ali jezivo ozračen. I to je bilo zanimljivo za mjeriti, a naposlijetku su planirali udariti na njega i trećom atomskom bombom. No, to je već bilo preskupo, te se od toga odustalo. Krajem 1946. brod je napokon pokazao da mu je dosta. Ventili su mu stali puštati i više nije imalo smisla pokušavati spriječiti njegovo potonuće 22. prosinca 1946.


Karta brodova prisutnih na Testu nuklearne bombe na Bikini atolu tijekom operacije Raskrižje.

Уочи и током Априлског рата 1941. године комунисти бојкотују мобилизацију, а када су наишли Немци нису се устручавали да пуцају у леђа нашим војницима, у одушевљењу због слома државе коју су толико мрзели.
Тако су у Крагујевцу 11. априла 1941, док су немачке трупе надирале према граду, са крова кафане „Шумадија” (на том месту је данас тржни центар „Шумадија”, испод хотела „Зеленгора”) комунисти пуцали у колону војника која се повлачила према Гимназији. Убили су сина Боже Пешића из оближњег села Церовац. Кафана „Шумадија” је словила као познато стециште комуниста, јер су оба газдина сина, Жива и Мика Ђорђевић, били познати „партијци”.
Истог дана, неко је такође с леђа убио три војника код градског гробља: Драгољуба Милутиновића из села Живице у Драгачеву, Обрада Достанића из села Турице и Цалета Петаковића из Ужица. Није доказано да су и овај злочин починили комунисти, мада других сумњивих особа у Крагујевцу није ни било.
Искористивши савез са комунистима, Немци су у Југославији применили једно искуство из сламања царске Русије 1917. године. Тада су специјалним возом послали Лењина и његове бољшевике да изазову грађански рат, како би ослабили Русију на фронту. Када су у пролеће 1941. Немци видели да Срби неће прихватити окупацију, њихова тајна полиција Гестапо је по окупираним земљама Европе почела да сакупља комунисте одбегле из Шпаније после пораза у грађанском рату. Највише их је било у Француској, где су многи лежали у затворима због криминалних дела. Према подацима Министарства спољних послова ФНРЈ, објављеним 1951. године у тзв. Белој књизи на енглеском језику, „Гестапо је послао у Југославију 150 Југословена који су се борили у Шпанији”.
Немачке намере поклопиле су се са плановима Комунистичке партије Југославије, којој су за извођење револуције били потребни борци са искуством из Шпанског грађанског рата. Јосип Броз Тито је тражио да се ови „Шпанци” врате у земљу, истовремено и од Коминтерне и од поглавника „Независне Државе Хрватске” Анте Павелића. Коминтерна се затим обратила Немцима, док је Павелић интервенисао лично код Хитлера. Тако је Гестапо допратио будуће Титове генерале Пеку Дапчевића,Иву Рукавину, Ивана Гошњака, Владимира Поповића, Косту Нађа, Вељка Ковачевића, Владу Ћетковића, Роберта Доманија, Срећка Манолу, Стјепана Милашинчића, Адолфа Штајнрбергера, Ивана Хариша, Изидора Штрока, Јакова Кршчевића...

Ovo nije zaboravljena nego "novokomponovana istorija".

Vladimire, ako gledamo unatrag ( a neki put ne treba) onda NE samo Srbi su ti koji su na je dan i drugi način stradali. Ako bih ja o mom poreklu i njihovim delima kako pohvalnim i kažnjenim, napisao bi knjigu i te kako veliku.

Ima slična tema.
Zove se Vicevi, karikature ili tako nekako...
Mogu li se spojiti?